Dobro jutro, zivote

Postovani citaoce, imao sam ogromnu potrebu da napisem ovu knjigu, da pomognem vama isto kako sam i sebi. Knjiga je duhovnog karaktera. Saznanja koja otkrivam u ovoj knjizi i ja sam saznao od drugih, i sad bih da ih podelim sa vama. Pisao sam o onome sto sam od drugih naucio al i sam primenjivao u praksi. Ovom knjigom dajem odgovore na temu zivota i samog zivljenja, a i pomazem da svako pronadje samoga sebe. Ova knjiga je ustvari najvise napisana kao prirucnik za upravljanje stvarnoscu. Moja poenta je da vam omogucim da kao i ja, posle mog prosvetljenja, i vi mnogo lakse, bogatije, udobnije, srecnije, zdravije, zivite svoj zivot, i zivite ga bas onako kako vi zelite. Knjiga daje odgovore na pitanja poput – zasto kada su se najvise zasukli rukavi i zapelo islo je najteze? Da li je nasa realnost stvarno tako surova, da li je sve bas tolika nepravda, da li bajke postoje, i da li je srecan kraj moguc samo u filmovima? Prenosim ovim putem i cetiri velika saznanja i sest tkz. velikih koraka za ostvarivanje svih vasih zelja.  Knjigu sam pisao onako kako sam i zeleo, sto uze sa sto vise primera, i da bude sto prakticnija za upotrebu. Dakle, da se iz knjige sto vise shvati i sto vise primeni. U nekim delovima, sam postavljao pitanja i odgovarao na njih kako bih pruzio dodatna objasnjenja. Ako se nesto i ne shvati, nek se procita ponovo. Knjizi se mozda nece poverovati odmah, ali joj treba dati sansu. Nismo svi gledali neki film sa dvadeset godina, a posle ga pogledali opet u tridesetoj sa drugacijim razmisljanjem i doziveli ga isto. Savetujem da knjigu drzite u svojoj biblioteci i to medju knjigama koje su vam prve na dohvat ruke. Neka vam bude kao neki prirucnik, prirucnik za zivot.

Misterija zivota. Kada bacimo pogled na nas zivot do danasnjeg dana, sigurno u njemu ima par nelogicnosti u ljudima i dogadjajima, koje smo nekako prihvatili, sa nekim nasim objasnjenjem. Navescu neke primere takvih dogadjaja, koji da nema saznanja iz ove knjige, idalje bi ostali samo puka slucajnost. Dakle, kao jako mlada, osoba upozna, bas par kuca od nje nekoga koji se zove bas kao i ona, a postoji mogucnos i da su isto godiste.  Dve drugarice su se druzile i izlazile, i jedna od njih je imala decka koji je par puta izlazio zajedno sa njima, a jednog dana kad je slobodna drugarica odlucila da izadje sama sa tim deckom, drugarski, u setnji sa njim je naisla na njegovu devojku. Bogati priljatelj i onaj manje bogat su se uvalili u nesto iz cega se bogati lakse izvukao, a sta su ljudi objasnjavali time da je upitanju njegov novac koji ga je izvukao. Kada je student dobio visoku ocenu i bio ushicen, kasnije toga istog dana je imao jos jedan radostan dogadjaj, kao na primer izasao je na romanticni sastanak koji je ispao uspesan. Covek je u svom mestu, prvi put ugledao nekog krupnog misicavog tipa od koga mu se iz negog razloga digla kosa na glavi, i odjednom ga je vidjao svuda, pa cak postaje momak njegovoj rodjaki. Devojka je videla prelepu biciklu, stedela je pare da je kupi, kad odjednom njen prijatelj koji nikada i nije bio bas neki ljubitelj bicikala i voznje istih, ima bas isti takav model. Kada se rezervise provod za viken tri dana unapred desava se razocaranje pri izlasku, a kad nekog drugari “izvuku” iz stana neocekivano super ispadne provod. Kako se vecinom ljudi lepo provedu za praznike ili na godisnjem odmoru. Jednu devojku svi momci jure, a ona bas hoce nekog koji nju nece. Covek ima nekog poznanika koga smatra da mu se snjim uvek lepe stvari desavaju, i nekoga sa kojim mu se uvek nesto negativno dogodi. U drustvu se vidjao neki model telefona, koji nikada ranije nije vidjen i onda odjednom se primeti da skoro svi imaju taj telefon. Kada je neko u nekom periodu iz bilog kojeg razloga bio tuzan, umro mu je neko koga je on poznavao. Da li su primeri dobri? Ovo je samo sacica… Saznacemo sta je pravi uzrok gore navedenim primerima. Sustina ovih gore navedenih primera je najvise da se citalac seti slicnih, ili nekih svojih cudnih primera, a za koji je mislio da su se, pa eto tako desili. Istina je da nista nije slucajno, i postoji sablon po kojem se stvari u zivotu desavaju. Sa druge strane ima primera da se proculo od nekoga kako se nekom desilo neko cudo, da je neko opipao nekakav sveti kamen i opet je posle duzeg vremena prohodao. Sto drugima opipavajuci taj isti kamen, nije polazilo za rukom. U svetu gde skoro sve podlazi pod objasnjivo, cuda su upravo to, cuda! Covek se upravo u tom svetu gde je skoro sve objasnjivo i dokazivo, oseca kao list na vetru koji se kotrlja il leti tamo amo. Nauka opet nije utvrdila nesto poput sta je san, Postavljaju se i pitanja i kako to da kad se prvi put nauci da se hoda to se posle radi automatski i ne razmislja se o tome. Ili kad malo dete poprimi da govori jezik od svojih roditelja lako i bez nekakve obuke za to. Ko probudi covaka u pola noci da ode do toaleta i uredno izvrsi svoju nuzdu.

Sigurno je neko nekada od neke, verovatno vesele osobe, cuo frazu “kako zracis tako i privlacis”. Da li je to zaista tako? Nauka se nikada nije bavila ovim fenomenom, jer sa naucne strane gledista, sve da bi bilo prihvaceno mora prvo da bude dokazano. Par otkrica postoje, sa kojim se predhodna fraza moze donekle povezati, a koje cu nabrojati.

Eksperiment po nazivom eksperiment duplog proreza (double-slit experiment), po kome je, pokazano da se cestice fotona nekad ponasaju kao cestice a nekad kao talasi, a sve u zavisnosti od posmatranja samog posmatraca.

Dalje je poznato je i to da se kada se dve cestice medjusobno “upetljaju” na kolko god razdaljinu da se razdvoje, promenom svojstva jedne cestice, obavezno se menja i druga.

U jos nekim eksperimentima, uvidjeno je da se u vakumu energija ne moze unistiti vec se samo pretvara jedna u drugu.

Kada pod veoma mocnim mikroskopom stavimo neki predmet, iako izgleda tvrd, on zapravo vibrira na jako velikoj brzini.

Ja se u ovoj knjizi necu baviti naukom niti ubedjivanjem, vec cu pokusati da pruzim sto vise praticnijih saveta kako bi citaoci svoj zivot ucinili sto prijatnijim iskustvom po njih.

Ako covek pomisli odmah sada na novac, ako je kod njega i sama pomisao na to izazvalo nelagodu, obajasnicu sta se tu desilo. Prvo pomislio je na to umno, sto je u njegovom telu izazvalo reakciju odredjene emocije, a sto je opet propraceno  odredjenim osecajem necega. A ako na rec novac primera radi reaguje tako da se neoseca lagodno, to znaci da njegova podsvest ima takav dojam o novcu. Moze da spremno, jasno i glasno ustane i kaze kako on voli novac i da je novac nesto normalno u i pozitivno u njegovom zivotu, al kad odjednom dobije sansu da pogledate salon skupocenih automobila pa cak i neki butik sa garderobom, postoji ogromna mogucnost da nece hteti ni da zakoraci u te objekte. Um kaze “mogu ja to”, ali podsvest kaze “ma dzabe, nisam ti ja u tome”. Cesto je i da covekova dusa (podsvest) nesto zeli i necemu zudi a da se um tome protivi. Po ovome se stice dojam da se um i dusa neslazu. Tacno je da se ponekad isti sloze naravno, ali obicno se ne slazu. Sada posle laganog upoznavanja sa prva dva, od tri glavna cinioca coveka, uma (svesti) i podsvesti (duse), dacu i sire objasenje istih. Um je covekovo racionalno razmisljanje, ono analizira, ono prati, opaza putem pet cula, i uglavnom se oslanja na to. Um u sadasnjem vremenu povezuje proslost i buducnost, daje vizuelne slike neceg sto se desilo i obicno iz proslih iskustava proizvodi ocekivanja u budusnosti. Zbog toga su ljudi retko u sadasnjem trenutku. Um po svaku cenu pokusava da zastiti, i u tome cesto preteruje. Po umu je vrela ringla opasnost, devojci koja je sa deckom druga devojka je opasnost, malo blato na trotoaru um za cas posla moze pretvoriti u nesto sto bi covek u sirokom luku izbegao samo da nezavrsi ko sa korom od banane u crtanom filmu. Po umu se nikad ne zna, bolje spreciti nego leciti, al za sve. On stalno nesto petlja i mrsi, zadaje probleme samo da bi ih danima resavao. To je kao kad drugar vodi svog drugara na “sudar” sa njegovom poznanicom, i u isto vreme ih opstruira jer se potajno nada da ce se ona na kraju odluciti za njega. E to je um. A sta je podsvest? Podsvest je nesto sto je ko sundjer, upija ono sto treba i sta ne treba. Za razliku od uma koji toliko zarko trudi da se individualizira, i da govori ja sam ovde a drugi ljudi su tamo, podsvesti je sve jedno sta ce biti, ko smo, sta smo, skim smo. Sta se izabere – to je. Ono sve sto je utisnuto duboko u coveku, i koliko je utisnuto, emocije, osecanja, verovanja, iskustva. Odnos uma naspram podsvesti je sledeci. Mozak je organ preko koga um kanalise sebe u fizickom svetu. Mozak moze funkcionisati iz cetiri stanja a to su: beta stanje, alfa stanje, teta stanje, i delta stanje. Beta oznacava aktivno stanje mozga, to je kada mozak analizira obicno sve i svasta i ne pusta tako lako svaku novu informaciju do svoje podsvesti (da je upije dusa). Ako za primer uzmemo citanje knjige, to je kao kad bi se ta knjiga citala ovlas. Alfa stanje je stanje u kome je mozak malo opusteniji. U primeru citanja knjige mozak je vec “spustio gard”, i dosta informacija ce propustiti, ali vecinu njih nece. To je zato sto se iz te knjige susrece sa necim novim, ali i zato sto mozak u ovom stanju nije toliko relaksiran. Kad procita odredjeni deo te knjige pocevsi da polako upija informacije iz nje, mozak ce jednog trenutka izraziti sumljicavost i opet podici gard tipa cekaj malo, ali ako je ovo… itd. Zato sto se u ovom stanju citalac udubio u knjigu, postoji mogucnost da se iz te knjige zapocne neko drugacije razmisljanje, prihvati neka nova ideja, uradi nesto drugacije, ili potpuno krene nekim novim putem.  Teta stanje je stanje pospanosti, i ovde um ima najmanje analiticki karakter, vecinom ce propustiti sve i svasta. Osoba u teta stanju mozga, nije u stanju u kojem mogla npr. citati knjigu, ali bi mogla slusati dok joj neko drugi cita tu knjigu. Ovde informacije lako putuju do podsvesti i ona ih upija kao sundjer. Da onaj koji cita knjigu toj osobi, doda nesto svoje kao da je iz same knjige, nesto sasvim nepovezano sa kontekstom iste, pa zaista nastavi dalje da cita napisano, slusalac to verovatno ne bi ni primetio. Delta stanje uma je njegovo stanje u kome je telo u snu.

Svakom se bar jednom desilo tokom svog zivota da, negde u toku svih svojih nedaca, dok se uzdise kakav je zivot ovakav ili onakav, zastane i npr. baci pogled sa prozora terase te u daljini ugledaju oblaci raznih oblika, cudnu ali opet prelepo konstruisanu zgradu, breg koji je kao stvoren za decja sankanja… Da, ti retki retki trenuci znace da je um zacutao i dusa se odusevljavala, makar na kratko, a onda se vratilo u “stvaran svet” u kome je lako biti zrtva i da bilo kakva sanjarenja ne vode nigde. Ti retki trenuci su bili modus sadasnjeg trenutka. E sad, ljudima u toku dana je stalno nesto, gotovo neprekidno u glavi. Od muzike, svadje sa pretpostavljenim, od tepanje voljenoj osobi, pa raznih planova, pa razmatranja sta se to juce desilo itd. Utisavanje uma moze se uraditi meditirajuci. Ja sam primera radi imao vezbu, svoju vezbu a koju sam koristio dok nisam savladao to. Sastojala se u tome da u svom domu, sam, udobno se smestim, zatvorim oci i disem sporije ali dublje, relaksiran sam i polako se pojavljuje prelazak iz beta stanja uma u alfa… Zatim kad god cujem nesto u glavi ja polako i lagano trljam palac o kaziprst iste sake i cim ne cujem apsolutno nista u glavi, ja onda prekinem sa trljanjem, pa posle par sekundi ako krene nesto npr. neka pesma u glavi ja opet trljam prstima pa cim prestane ja pustim, i sve tako. Vremenom bi vremenski interval tisine u glavi bivao sve duzi, sve dok nisam ovladao da drzim utisan um koliko god ja hocu. Nevezano za meditaciju, u slucaju da se coveku uporno javlja neka odredjena misao u toku dana koju ne zeli, a stalno mu se vec odredjeno vreme vrti po glavi, pokusavanjem da je „spreci“ , ona ce se idalje pojavljivati, mozda jos i intenzivnije. Najbolje je da se, u slucaju upornih nezeljenih misli, covek ili fokusira na nesto drugo, ili da u svojoj glavi ponavlja konstantno zaredom, odprilike jedan minut, misli suprotne od onog sta ne zeli, u zavisnosti kakva je misao. Dakle, ako se vrzma misao tipa „bolest“, onda nek ponavlja misao tipa „zdravlje“. Dobro, a sta sad sa utisanim umom? E tu dolazi posmatranje misli. Posmatranje misli omogucava da dok se posmatra neki predmet, osoba ili dogadjaj, primeti, koja prva misao se zadesi o tome. Omogucava da se odmah promeni fokus sa stvari koje se ne zele i primeni fokus na stvari koje se zele, sa negativnog na pozitivno razmisljanje. Npr. osoba posmatra nekog momka kako izlazi iz najnovijeg automobila, um odmah povice: “on je baraba, taj radi svakakve poslove, muti stalno nesto…” iako te dve osobe ne znaju nista jedna o drugoj, ako se javila takva misao kao prva, onda postoji velika mogucnost da taj sto posmatra ne vozi najnoviji auto, a i upravo je sebe i odaljio od mogucnosti da ga vozi. Takva reakcija uma oznacava da nesto iako pozeljno, nije dostupno, ali i da je to “logicno” jer je taj neko na neposten nacin dosao do toga. Takve misli se mogu klasifikovati kao predrasude. Predrasude su generalna misljenja, ubedjenja ljudi vezana za, bilo osobe, bilo stvari, dogadjaja,.. itd. E sad, kada se primeti da se tako reagovalo, osoba koja posmatra bi trebala odmah da zada drugo misljenje, npr.: “a sta ako je taj momak stvarno posteno zaradio za taj automobil…?” i nesto poput: “a kad sam ja uopste razmisljao da kupim novi auto?” Vec je na pravom putu. U trecoj misli moze da bude nesto poput: “ma odkud ja znam dal je automobil uopste i njegov…?” E sad, neka se odmah seti da um uvek moze da ga upetlja sve dublje u dublje u nesto, pa nek mu sledeca, cetvrta misao po redu bude nesto konstruktivno tipa: “ma automobil je verovatno njegov, al to nije ni bitno, evo dobio sam ja ideju da ja uradim nesto dobro po pitanju mog starog automobila, npr. prodam ga i kupim drugi neki polovni ili ga ofarbam, pa cak i da ja imam novi auto”. Um ce odmah da spozna misliocevo trenutno materijalno stanje, da eliminise kupovinu novog auta, i dodace nesto poput: “a dobro, bar farbanje auta, a kako farbanje a gde su pare za to?!” ali, pogurana je pozitivna ideja, promenjen je stav o necemu makar i na trenutak. Naravno ovo je bilo samo povrsinski, jer ako je upitanju jedan promenjen stav pri jednoj sutuaciji, ima jos toliko toga da se promeni i primeni na ostale zivotne situacije. Kao kad se na punu kofu ne tako ciste vode dolije malo ciste. U drugom primeru kod druge osobe, drugarica je kupila torbu koju je ova prva merkala odavno, um odmah ljubomorno stupa na scenu i pocinje lagano da se oceca u manjku, ali stav bi tebao da se promeni ovako odprilike: “ali cekaj ona je kupila, super, mozda moze da mi preporuci negde gde je to na popustu, mozda moze da mi je pozajmi, ili posto je jos nije nosila mozda mi je namenila i meni kao poklon”. Evo jos jednog primera, osoba ulazi kod drugarice za koje ste ima misljenje da je domacica obicno neponudi necim kada je kod nje u gostima. Zazvonila je i ispred je, ceka da je ova pusti da udje, odjednom joj se u glavi vrzma misao tipa: “kako se nikad ne seti da mi sipa bar casu soka”. A onda neka ukapira i odma promeni u: “moja drugarica me uvek lepo ponudi svacim lepim kod nje”. Kad se vrata tom prilikom budu otvorila i gosca udje, posluzenja verovatno opet nece biti tu. Unutra ne treba razmisljati o soku vec zaista uzivati koliko toliko u razgovoru, koji je srdacan, zanimljiv, i konstruktivan a ne o nekoj kulturi domacina. Gurati pozitivizam makar i na silu, jer, vremenom tako razmisljanje ce preci u naviku, a o efektima toga govoricu kasnije. Bitno je da pre svakog komentara u glavi kada se opazi vizualno neko, nesto ili neki dogadjaj okrene na pozitivno. Okretanje na pozitivno je odlicna stvar, ali osim negativnog i pozitivnog u krajnjem slucaju kad se opazi nesto onda nemora nista ni da se prokomentarise (um moze da precuti). Bolje je i to da se uradi nego da negativno komentarise. Iako je um nesto sto je svakako potrebno, on moze ponekad odlaziti u toliku krajnost da se javlja i OCD (compulsive obsessive disorder). Desava se da kada u restoranu jedna osoba ugleda drugu koja je stavila ruku na svoja usta gledajuci u ovu prvu pa naglo skrenuo pogled prema svome drustvu, tada ova prva treba imati kontrolu nad svojim umom, i zauzeti misljenje kako nije nista to bilo vezano za nju. U dubini duse ta ista osoba mozda i nije poverovala u to, ali vremenom ce steci naviku i poceti da veruje u takvo njeno novo razmisljanje. Potrebno je vreme, a punjenjem kofe pune prljave vode cistom nakraju se dobija kofa puna ciste vode.

A sada nesto o sadasnjem trenutku, sadasnji trenutak je nesto sto nije proslost a nije ni buducnost ono je to sto se sada dozivljava u kontinuitetu, i nesto je sto zaista postoji obzirom na proslost i buducnost sto ne postoje. Ono je trenutak izmedju, fakticki, vise nepostojece proslosti, i nepoznate buducnosti. Da li covek iskreno ima nesto od dogadjaja od pre deset godina, il kako mu je neko nekada nesto rekao a tom nekom se nije oprostilo, a sada se cini da mu je to uradjeno ipak islo u korist? Nekada se neko u svojim tinejdz godinama posvadjao sa nekim, a sada u svojim ranim pedesetim bi ga rado zagrlilo. Kakva je korist sto je vecera zakazana mesec dana unapred u otmenom restoranu, jer moze se i sada na brzinu napraviti neki obrok i da se uziva u obroku ko da se jede u najotmenijem restoranu u zemji. Stice se utisak, da poenta i jeste – uzivati sad i uzivati ovde. Zivljenje u sadasnjem trenutku, omogucava da se bude u svakom trenutku tj. pri svakoj situaciji svesan, zaista svesan. Dakle, sve se dogadja upravo sada, ali u sadasnjem trenutku se boravi najmanje zato sto um najvise koristi proslost kako bi konstruisao slicnu buducnost, kako bi uvek drzao u zoni konfora, ali u zoni gde se on oseca konfornije nego sama individua. Ako je neko zeleo da promeni posao i da otkaz, a misli da uradi to za dve nedelje npr. a te dve nedelje prodju a on to ne uradi nego pocne opet da smislja kako cete opet za nedelju-dve dana da uradi, to znaci da se ne zivi u sadasnjem trenutku. Vrlo lako moze da se desi da se tako “daje” otkaz nekoliko godina i nikako da se “prelomi”. Naravno, glavni izgovor sto je covek jos uvek na poslu umu je novac. Ako se vec namerilo da se promeni posao onda nek se to uradi danas. Nek se posmatra to kao da je svaki kraj – novi pocetak. Obitavati u sadasnjem trenutku oznacava i novi novi restart tj. novi svezi pocetak, koji coveka lisava neceg sto bi mu se u glavi vrzmalo ko npr.: “sta je to znacilo sto mi je ta osoba rekla pre pola sata…?” Sto se tice vremena, neka se smanji vaznost istog, nek vreme samo bude kao neki orjentir, zna se da se ima to zakazano nesto (npr. sastanak) u to i to vreme ali nek se uziva u sadasnjem trenutku. Oprastanje je veoma korisno za sadasnji trenutak. Oprastanje nije samo oprostiti na recima vec i zaboraviti. Kad neko nekome kaze da mu je oprostio a kad god ga vidi seti necega sto mu je “oprostio”, to znaci da nije. Oprastanjem se stice ogromno olaksanje. Sada cu navesti jednostavne primere koja je razlika izmedju dece i odraslih, iz njihovih uglova za obitavanje u sadasnjem trenutku. Za poredjenje cu da uzmem njihov prolazak kroz tri prostorije. Dakle dete od desetak godina u domu svog rodjaka, kome nije prvi put tu da boravi, otvara vrata od prve sobe i ulazi u nju. Pogledalo je stvari po sobi i osmotrilo sta se tu nalazi, bez analiziranja. Primetilo je da je sad tu tabure koje prosli put nije bilo tu. Otvara vrata, ulazi u duzi uski hodnik i prolazi polako kroz isti ne razmisljajuci. Polako prolazi i ne razmilja, zasto bi zurilo kad je ceo njegov trenutni svet ovde i sada. Ovo je za njega hodnik, zna da treba da proseta kroz njega, ali se ne bakce ni sa tim sta je u susednoj sobi. Otvara vrata trece prostorije i ulazi u sobu, zastane, gleda desno, zatim levo, i ugleda vrata sa leve strane. Javlja mu se misao da otvori ta vrata i izadje iz trece prostorije, i to i uradi. Evo primera za odraslu osobu, kome takodje nije prvi put da boravi tu kod istog rodjaka. Odrasla osoba ulazi u prvu sobu i u glavi mu se vrte misli i vizualizacije npr. razgovora od pre dva dana sa svojim sefom. Mehanicki hoda i otvara vrata i prolazi kroz te tri prostorije. Promena u prvoj sobi nije se ni primetila. Hodnik se gotovo pretrcao. U trecoj prostoriji se od vrata gde se uslo odmah okrenulo i ustremilo, ne zaustavljuci se, ka vratima koja vode iz te sobe.

Iako moze um da bude vrlo genijalan, da bude vrlo inteligentan, on je na neki nacin i ogranicen, naravno sa poredjenjem sa podsvesti… Ali polako, sticicemo i do toga. Da, osim uma i duse, coveka cini i njegovo telo. Samu dusu i um smatram kao nesto “nefizicko”, a telo posmatram kao nesto sto ima energiju u sebi, nesto “fizicko”. Na koji nacin ce neka osoba tu svoju energiju rasporediti to je na njoj. Ako se po ceo dan jurca tamo amo i ne stize nista znaci da se vec uveliko carda sopstvena energija. Nije isto kad se izadje u grad posle napornog i stresnog dana, i kada se izadje posle laganog dana u kome se sve odradilo natenane.

Prvo, kada sam presao prvi veliki korak, utisavanje uma, odvojicu jos par komponenti o kojima kojima bih voleo da pricam. Predstavicu ih sto slikovitije, na temu automobila. Um je dakle kao volan, njime se biraju putevi. Generalna svest coveka je kao papirna auto karta koja pokazuje samo odredjene oblasti. Covekova zelja je kao inicijator da se se ovim automobilom stigne do odredjene destinacije. Sadasnji trenutak oznacava gde je auto trenutno i sta se kroz prozore vidi. Namere su tempo, te  pomeranje samog automobila. Polje beskonacnih informacija je kao mogucnost odlaska i u druge destinacije, ako se koristi navigacioni sistem auta. Dusa oznacava sam auto. Emocije su kao udobnost voznje. Osecanje necega je kao tacno odredjena destinacija u koju namerava da se stigne. Ovom automobilu kao gorivo sluzi neka nevidljiva kosmicka sila. Na kraju verovanje, koje je kao pouzdanost automobila da uopste i stigne u zeljenu destinaciju.

Svojim umom covek, ne stvara misli vec ih bolje receno prima. Kao radio prijemnik, ako neko zeli da stanicu koja se nalazi pod brojem osamsto okrene na sedamsto nece dobiti tu stanicu vec neku drugu ili samo puko sustanje. Osoba moze ako na nekoj fotografiji ugleda neku osobu da odmah automatski u glavi cuje glas te osobe sa fotografije. Umom se dakle prima sta se razmislja, neko se podesi da prima vise informacija tj. razmislja o automobilima, neko o lutkama, neko sportu, itd. Naravno niko se ne fokusira samo na jednu stvar vec na gomilu stvari, te umom prima informacije tj. razmislja o gomilu istih. Stvarnost je takva da covek uglavnom i nema pravi fokus, vec ga menja non stop jer na svetu ima toliko stvari dostupnih za fokusiranje o cemu bi se razmisljalo. Zato je i meditacija, tj. stopiranje misli o kojoj sam ranije govorio odlicna stvar. Kao kad postoji neki podrum u kome neko zeli da pronadje nesto a u podrumu je sve zatrpano nepotrebnim stvarima. Da bi se nasla ta stvar, rascistice se prvo podrum. Kada je stvar nadjena i potrebna je za dalju upotrebu, ona ce biti ostavljena u tom podrumu a druge stvari bice bacene tako da kad se drugi put kad udje u podrum, ta stvar bude pri ruci. Kada je um utisan dolazi do saznanja da nije um glavni niti jedini faktor u covekovom zivotu koji mu sluzi. Uma nadgleda svesnost tj. generalna svest te osobe! Ta osoba je cela – svesnost. Sada se covek moze sluziti i drugim, njegovim licnim pomagalima, da bi izmedju ostalog izvodio i – autosugestiju. Pod autosugestijom smatram, da je covek prvo svestan toga, da moze, pa onda da svojom namerom daje odredjena uputstva umu, kako bi mu um pruzio odgovarajuce povratne informacije.

Generalna svest coveka je ono cega je on ukupno svestan. Primera radi, veoma siromasnom coveku koji je prirodno nadaren za neki talenat, ako mu je niska generalna svest o svetu izvan njegovog siromasnog kraja u kojem zivi, verovatno nece ni pasti napamet da se dalje usavrsava ili ide na neko takmicenje u kojem bi verovatno pobedio u tom svom daru. Sa druge strane covek koji i nije tako nadaren za to isto, al ima siru generalnu svest moze mnogo lakse cuti od nekog, ili videti negde usavrsavanje u tome ili takmicenje i ucestvovati u njemu. Ja sam i pisao ovu knjigu tako da se postepeno prosiruje svest citaoca o upravljanjem stvarnoscu.

Dalje, covekova zelja je zelja o necemu sto on hoce da ima a svesan je, tj. njegova cula mu pokazuju da on to nema. Kada dusa hoce da ide prema necemu, ona aktivira emociju zelje. Zelja moze biti zelja odavno, a moze se dobiti i nova zelja. Nova zelja se dobija odmah saznavsi se za nesto ili nekoga, ili se moze dobiti posle nekoliko vidjenja, susreta, ili misljenja o necemu. Zelja za necim se moze i izgubiti.

Sadasnji trenutak oznacava fizicki i mentalno boravljenje osobe u trenutnom momentu koji mu se desava. Ako covek ne uslovljava sebe na automatski isto ili slicno reagovanje iz proslih iskustava, i nema iz proslosti izvedena ocekivanja o buducnosti, tj. vec pripremljena reagovanja za istu, onda mu vise vremena ostaje da se bavi sadasnjoscu koja ga okruzuje. Tako stice potpuno nova iskustva. Boravljenje u sadasnjem trenutku lisava coveka iluzije vremena.

Namere. Postoji direktna i indirektna namera. Recimo da covek lezi na krevetu i gleda televizor. Prijelo mu se neki slatkis a prodavnica je na dvadeset metara od njegovog doma. Covek ima zelju za slatkisem i ima zelju da ustane i krene u radnju, ali se ne pomera. Coveku um govori: “hajde, sidjes sa kreveta, obuces jaknu, i odma je tu prodavnica, da se kupi nesto lepo”, al covek se idalje ne pomera. Ono sto ce podici coveka sa kreveta je njegova direktna namera kojom on nesto uopste i radi. Kako se zaustavljaju misli u glavi? Pa direktnom namerom generalne svesti da se to uradi. Direktna i indirektna namera krecu se u okviru trenutne generalne svesti coveka. Na primer, covek koji nije cuo za odredjeni restoran, nece ni imati namere da ode do njega. Direktna namera je snaga volje kojom se trenutno deluje na nesto. Indirektna namera je namera da je nesto vec obavljeno. Ljudi se u velikoj vecini svoga zivota koncentrisu samo na svoju diretnu nameru. Npr. neko hoce da bude uspesan sportista. Ovde indirektna namera deluje u okviru htenja, da se bude uspesan sportista. Ako maksimalno koristi svoju direktnu nameru, direktna namera ce ga najverovatnije uvek drzati na trudu, dokazivanju, pokusavanju. Indirektna namera se uglavnom svodi na dva glavna oblika po stepenu jacine, a to su: namera vec obavljenog posla, iliti vec ispunjene zelje (npr. namera vec posedovanja odredjenog novog automobila), i jaci oblik, namera dugorocnijeg uzivanja u ispunjenoj zelji (npr. namera dugorocnijeg koriscenja vec posedovanog auta). Svako zna da ode direktnom namerom i da nesto uradi ali kako spoznati indirektnu nameru u prakticnom primeru? Pokusajmo da uvidimo to na sledecem primeru letovanja. Namera vec ispunjene zelje je namera da smo vec na moru i tu se nasa namera zavrsava. A namera vec ispunjene zelje sa dugorocnijim koriscenjem? Imamo takvu nameru da smo vec na moru, i da se tamo kupamo, da se suncamo, bicemo u odmaralistu, nosicemo kupaci, itd. Namere ja pokusavam da definisem kao pridavanje koncentracije na nesto, sto omogucuje i aktivira impuls odredjene jacine u coveku koji ga pokrece da deluje ka tome. Direktna namera u sebi sadrzi mnogo vecu dozu koncentracije a time i impulsa, jer zahteva mnogo vise enargije. Elem, indirektna namera, sto se cesce ponavlja time se i odrzava. Mogu se koristiti vezbe indirektne namere izgovaranjem ili pisanjem istih poput: “Ja nameravam da imam to i to”. Razlika izmedju afirmacija i izgovaranja indirektnih namera jeste da su afirmacije nesto cime se potvrdjuje, a ukljucuje misli, emocije, i osecaje. Izgovaranje indirektnih namera jeste drzanje svoje koncentracije na nesto i time usmeravanje svog impulsa prema necemu.

Polje beskonacnih informacija je nevidljivo polje, u kome je sadrzano sve sto se vec desilo, ali i mogucnosti za bilo sta da se desi.

Podsvest ili dusa je nesto sto se nalazi u polju beskonacnih informacija u kojem se nalazi svaka moguca vec ostvarena situacija. Podsvest je i “drugi mozak” coveka. Um, putem emocija i osecanjima necega, komunicira sa podsvesti. Nauciti opazanje sopstvenih emocija i osecaja veoma je korisno! Ovako se odprilike odigrava komunikacija izmedju uma i duse. Trenutna generalna svest posmatraca cini da njegova namera odabira odredjenu misao o odredjenom predmetu, zatim dusa to „cita“ putem osecaja koja je to stvar upitanju i daje, a opet po trenutnoj generalnoj svesti, odredjenu reakciju na to u vidu emocije. Problem nastaje kada generalna svest, putem namera, a kroz um, dostavlja vec poznate obrazce za nekog ili nesto. Tada dusa to “cita”, i ne znajuci da je to stari dogadjaj daje adekvatnu emociju, kao da se to dogadja u sadasnjem trenutku! Tako se covek uglavnom vrti u istom, uvek je sa istim ljudima, vrte mu se isti dogadjali, itd.  

Emocije (vibracije) oznacavaju reagovanje duse na odredjenu misao tj. frekfenciju, ili vizualno i zvucno opazanje, a u zavisnosti kakva je generalna svest trenutno. Iako je reakcija na misao, emocije mogu pokreniti i razmisljanje, kako staro tako i novo. Emocija se sto se tice samog tela manifestuje i kao odredjena hemijska reakcija, npr. dopamin za emociju srece. Ja sam uzeo slobodu da pod emocije smatram sire osecanje duse i tela na nesto, osim klasicnih emocija koja postoje. Odredjena emocija se jednom prilikom bila dobro “zalepila” za podsvest pa se samo ponavlja, a redje su neka nova reakcija na nesto. Ona obicno ima trajniji karakter i dovodi do odredjenih radnji, ponasanja ili misli u skladu sa emocijom. Npr. sama pomisao uma na ruku ka vreloj ringli budi dusi emociju odredjenog inteziteta straha, tako da ce u skladu sa generalnom svesti, covek uvek imati namere da pazi sta radi oko vrele ringle (bice jako pazljiv). Desava se da kad posle poslovnog puta covek dodje svome domu, verovatno ce se dusa prebaciti u emociju srece. Namerno ne govorim osecanje, jer se emocija i osecanje moze uzeti za isto (ali ja odvajam “osecanje”, “osecanje necega” za nesto drugo). Moze biti i da ulaskom u dom dusa je u emociji nervoze jer partner sa kojim vec duze vreme postoje nesuglasice aktivira to, ali i uporedo sa tim se aktivira i “osecanje necega”, a to moze biti to da se bude na nekom drugom mestu. Iste emocije mogu da budu veceg i manjeg inteziteta. Devojka koja posle svoje pete otmene haljine dobije i sestu, verovatno nece imati toliki veliki intezitet emocije radosti kao devojka koja prvi put dobije svoju otmenu haljinu. Glavna emocija je emocija bezuslovne ljubavi, prema tome sve tezi, i ono je povezanost duse iz fizickog sveta sa nefizickim. To je emocija u kojoj se dusa najlepse oseca. Odmah do nje je i emocija zahvalnosti. Najgora emocija je emocija srama. Kod razlicitih ljudi su razlicite emocije “zalepljene” za razlicite stvari ili dogadjaje. Nekome slatka mala maca budi emociju srece a nekom ne. Emocije se mogu posmatrati isto kao i misli. Npr. ako neka plisana igracka izaziva strah, onda, kad se bude u blizini te igracke covek posmatra svoje osecanja koja se odmah po automatizmu aktiviruju u strah, i kaze tipa hej, pa to je samo emocija, a ovo ispred mene je plisana igracka, i pocne se smejati (promenjeno je stanje tela iz straha u smejanje). Naravno niko nece uspeti od jedanput da promeni nesto sto je godinama radjeno ili reagovano, al bitno je da moze! Evo jedne vezbe za osmatranje emocija. Treba se setiti, jedne po jedne osobe iz svog zivota i pratiti svoje emocije za po svaku od njih. Npr. setiti se nekog drugara iz osnovne skole, emocija na njega je? Dalje, setiti se neke zenske osobe iz srednje skole, emocija na nju je? Setiti se nekog kolege, setiti se nekog rodjaka daljeg, nekog rodjaka blizeg, komsije, itd. Verovatno za svaku osobu ce postojati neka emocija i intezitet iste. Ovde nastupa primer autosugestije. Ja sam praktikovao to, da sam tiho i opusten, normalno sam se osecao i bio utisanog uma, te sam govorio sebi u bradu tipa aktiviraj mi emociju ljubavi, zelim da je osetim, zatim bih osetio tu emociju na par sekundi i onda se vratio u prirodno normalno stanje. Dalje bih opet smireno govorio nesto kao dobro, a sad mi aktiviraj emociju radosti, i onda bih osetio emociju radosti. “Aktiviraj mi emociju zahvalnosti da osetim”, i osetio bih to. Dalje je bilo za emocije poput, straha, tuge, smejanja, nervoze, cekanja, hrabrosti, itd. Naravno da bih prepoznao koja je emocija upitanju, kad bi rekao za smejanje odjednom bi dobio blagi nagon da se nasmejem, i misli bi pocele da traze smesne misli ili secanje na nesto smesno.

Osecanje necega, jel poznato ono kada oseca prolece? Ne samo da ga covek vizualno posmatra vec nekako ga oseca da je stiglo. Onaj osecaj kad se pakuju putne torbe pred more a vec javi osecaj plaze, soli u moru, i izlezavanja na peskiru? Osecanje necega sastavljeno je od osecaja, koji se mogu posmatrati i kao odredjene frekfencije. Za razliku od emocija koje oznacavaju odredjeno reagovanje same duse po trenutnoj generalnoj svesti, na nesto, osecaji su interpretiranje tj. prepoznavanje necega od strane duse. Osecanje necega moze biti za stvari, osobe, i dogadjaje. Osecanje necega je osecanje vise od jednog osecaja koji su spojeni. Samo osecanje necega, sadrzi dve komponente, subjektivnu i objektivnu. Moze imati samo subjektivnu, a uglavnom sadrzi subjektivnu i objektivnu. Osecanje necega kad je samo objektivna stvar upitanju nema za manifestovanje nikakvo znacenje. Subjektivna komponenta je “sta se cini, radi”, sa time necim. Objektivna je “sa cime se, sa kime se” (generalno nesto ili precizno definisano)… Primer za samo subjektivnu je: prosetati negde, znaci biti onaj ko seta. Primeri za subjektivnu i objektivnu su: Imati taj i taj stan. Subjektivno je biti vlasnik, a objektivno je taj i taj stan.  Dalje, biti sa tom i tom osobom u ljubavnoj vezi. Subjektivno je biti ljubavni partner, a objektivno je ta neka osoba. Posmatranje osecaja je slicno kao i gorepomenuta vezba za posmatranje emocija. Ovde je takodje izvrsavanje putem autosugestije. Npr. reci sebi: osecaj kreveta je? Ili, osecaj stola je? Osecaji se mogu osetiti, ali su osecaji dosta suptilniji i “tisi” u odnosu na emocije i osecanje necega. Ono sto je svakako korisnije jeste znati prepoznati osecanje necega. Dakle, autosugestijom reci sebi: osecanje imanja para? Posmatrati sta se osetilo unutar sebe. Zatim: osecanje nemanja para? Posmatrati opet. Moguce je umu saopstiti sledece: pokazi mi osecanje imanja para, i osetiti osecanje, a zatim reci pokazi mi sad suprotno osecanje, i osetice se osecanje nemanja novca. Postoji mogucnost da nekom osecanje nemanja para bude vrlo izrazenije nego imanja, jednostavno zato sto je navikao vise na taj osecanje. Kao sto neko npr. ima izrazeniji osecaj druzenja od osecaja zavodjenja. Postoji mogucnost da neko, na postavljeno pitanje umu, pokazi mi osecanje za to i to, uopste ne oseti osecanje jer, ili nikada nije doziveo to ili je osecanje veoma potisnuto. Ako neko tvrdi da npr. ne poznaje osecanje imanja novca, nek pokusa da se seti kakvo je bilo osecanje kada ga je imao, pa makar i kad je u pukom siromastvu nasao novcic negde na zemlji… kakav je tada osecanje imanja novca bio? Dosadasnjim prelaskom teksta o podsvesti, emocijama, osecajima i osecanjima necega shvatili smo kako sve to funkcionise, i zasto se covek vrti u krug. Ostalo je samo dati resenje. Dusa ne vidi vremensku razliku, odnosno ona ne pravi razliku izmedju proslosti, sadasnjosti, i buducnosti. Za nju je uvek SADA. Prosto govoreci, generalnom svescu treba um koncentrisati na zeljenu stvar, a zatim “zalepiti” visoku emociju za nju, kao sto su npr. ljubav ili zahvalnost. Time se postize da covekova dusa “cita” kako u fizickom svetu on vec ima tu stvar. U ostatku knjige, izlozicu preciznije tehnike kako se sve to postize.

Neka nevidljiva kosmicka sila… Kada hodamo, mi iskreno i ne razmisljamo o tome. Kada saputnik u tom hodu pita drugog da mu objasni kako hoda trenutno, kako pokrece prvo jednu nogu pa drugu, kada bi za trenutak ovaj prvi razmislio kako to kako funkcionise, verovatno bi se sapleo. Isto tako kako se dise bez razmisljanja o tome. Nesto sve pokrece… Kada se primera radi u restoranu pocne razmisljati o tome zasto vec cetiri godine ide u isti restoran, a moglo se u neki drugi, lepsi il povoljniji, reklo bi se da je to iz navike. Jednostavno se osoba sama navodi te cesto nadje u tom restoranu i to je.

Verovanje je zadnja komponenta, i odnosi se na to u sta se zaista veruje. Verovanje u nesto novo odmah moze da se ucvrsti, i da se zauzme odredjeni stav prema necemu, a moze i da se gradi lagano. Moze i da se posle nekog vremena promeni. Na primer, godinama se voleo televizor tih i tih dimenzija i tog proizvodjaca i imalo misljenje da upravo taj odgovara, i onda se preslo na drugi tv aparat i razvilo misljenje (verovanje) da je taj aparat tih dimenzija i tog proizvodjaca bolji i vise odgovara. Nazalost retka je situacija da ljudi promene verovanje u nesto sto ce vise sluziti nekom boljitku. Verovanje moze biti slabijeg ili jaceg inteziteta, sve zavisi od toga koliko je neko “siguran” u to nesto.

Ako je ovo do sada bilo donekle “realno” to o cemu sam pisao, sada idem malo na drugu stranu. Setimo se svojih snova. Covek se obicno vise od pola sna se ne seca kada se probudi, ako uopste i toliko. Ima se dojam, da su takvi snovi cudni, sta vise nelogicni, najcesce su to oni isprekidani. O snovima postoji generalno misljenje da su oni… pa, samo snovi. Cak i kad se probudi iz kosmara ne uzimaju se previse ozbiljno i obicno se vec zaboravlja na to. U snovima se vidjaju poznati i nepoznati ljudi, vode se razgovori cas sa umrlima cas sa zivima, tu su i mesta koja postoje na planeti zamlji i ona kojih nema nigde. Scenariji se smenjuju cesto, i obicno nemaju nikakav redosled. U takvim snovima, um je skoro potpuno bio uspavan, i jedva je rezonovao neke stvari. Sa druge strane redji su oni snovi koji duze traju i koji su malo logicniji. U takvima mogu cak i da se sagledavavaju neke stvari, i da ih um prokomentarise u snu na kratko: “gle na ovom mostu je drvena greda braon boje”, ili “hej pa ja sad skrecem desno”. U ovakvim snovima, pak, um je malo manje uspavan, te bolje rezonuje i vec sastavlja price. Naravno desava se da se covek ujutru probudi i da misli da nije nista sanjao. Tada je um bio potpuno uspavan, sto neznaci da se nije nesto desavalo u nematerijalnom svetu. Nekom se desi da dok sanja, ukapira da sanja. To je najredje, i meni se licno desilo mozda nekoliko puta do sad, od cega sam dva puta uspeo da namerno utonem u tkz. lucidni san (sto ne preporucujem da se radi). U lucidnom snu sve se ne posmatra ko na filmskoj traci nego se aktivno ucestvuje u njemu tj. um je potpuno budan. Npr. u snu se neko krece ka odredjenom objektu ali “krene” da se okrene na drugu stranu i udje negde drugde, i tako odmah i uradi. Bas to njegovo da “krene” jeste direktna namera. Mozda je indirektna namera da se bude trenutno na nekoj planini i onda se odjednom cela scena menja tako da se od nekih zgrada stvore u sekundi planine i ucesnik tog sna na njima… Znaci to su snovi u kojima sanjar preuzima kontrolu i aktivno radi sta zeli. Kod opste snova ima situacija gde ako se sanjar nesto postideo, u sekundi svi su mu se smejali, a onda je bio ponosan na sebe i odjednom svi ljudi su mu tapsali. E sad “stvaran fizicki svet” nije toliko drugaciji od snova, glavna razlika je sto se u stvarnom svetu stvari odigravaju mnogo, mnogo, mnogo sporije, i sto se stvari odvijaju korak po korak. Ako je receno da se u lucidnom, covek od zgrada stvori u sekundi na planini, u pravom zivotu bi od tih zgrada, primera radi, isao kolima do aerodroma i avionom do drugog airodroma, pa od tu kolima do tih planina. A i u stvarnom svetu vladaju odredjeni zakoni ko npr. zakon gravitacije. U lucidnom snu sanjar se moze sam dignuti u nebo i leteti ali, u stvarnom svetu covek moze samostalno jedino malo skociti u vezduh i odmah se docekati na zemlji. Slicnost jave sa snovima ogleda se i u tome da posmatrac veoma lako moze ziveti zivot kakav god zeli samo, ako je “budan posmatrac”.

Ako u ovoj knjizi polako postaje jos jos zamrsenije, recicu to da objasnjavam sve korak po korak i do kraja knjige sve kockice ce se spojiti. Ja ovo pisem zato sto ja sve ovo primenjujem i imam odlicne rezultate, koje sam ostvario vremenom, ali toliko lako da mi je zivot sa ovim znanjem postao pravo zadovoljstvo. Ko zna da vozi kola recice lako je, ko ne zna, njemu ce izgledati tesko, ali naravno uvek moze da nauci da ih vozi.

SAZNANJE I

Zakon privlacenja

Zakon privlacenja reaguje na to kakva je neko osoba, kakve su njegove reakcije, osecanja, misli, pricanje, ubedjenja, emocije i osecanja necega. On uvek funkcionise bio neko svestan njega ili ne. Ako je neko pecaros, zakon privlacenja ce mu omoguciti da bude okruzen prijateljima koji pecaju, ako negoduje sto ceka u vecem redu u nekoj trgovini zakon privlacenja ce mu doneti jos istog – toga dana neletece na jos jedan veci red npr. u banci. Ako ogovara ljude – prepricavace se negde i o njemu nesto, ako se plasi pasa – pse ce vidjati svuda. “Naravno, pa takav je zivot, tezak i nepredvidljiv, uvek drzati gard!” – odma bi se stvorilo takvo misljenje. Opet, ako je neko po prirodi generalno saljivdzija, u njegovom svetu sve ce biti nekako okrenuto ka sali, sto i nije tako lose, medjutim moze mu se desiti da u situacijama kada treba nesto da zavrsi, on nece biti dovoljno ozbiljno shvacen. Ako sa prozora autobusa covek primecuje lepe borice, vidjace vise zelenila, ako primeti kako covek baca paklu cigarete na put, i u sebi vikne nesto poput – necuveno!, vidjace kasnije vise djubreta. Kod zakona privlacanje bitno je da se bude sto preciznije definisan, kako bi se preciznije privlacile stvari kakve se zele.

Dakle, zakon privlacenja znaci kakvu energiju pruzamo takvu nam je on i vraca. A sve je energija! Evo nesto i o samoj energiji. Sam covek je sacinjen od sedam energetskih polja tkz. cakri. Sedam cakri su sedam glavnih energetska polja od kojih je sastavljen covek. Nalaze se vodoravno duz covekove kicme. Svaka cakra je zaduzena za odredjenu oblast u covekovom zivotu, nesto poput antene za odredjene frekfencije. Necu mnogo ulaziti u ovo nego cu objasniti sto jednostavnije, i za koju oblast je odprilike koja cakra zaduzena. Prva cakra je korenska cakra. Nalazi se u predelu polnog organa. Predstavljena je crvenom bojom. Ona je zaduzena za materijalne stvari, za sigurnost i bezbednost, za prezivljavanje,… Druga cakra je sakralna cakra. Nalazi se u predelu besike. Boja ja narandzasta. Ova cakra je zaduzena za odnose sa ljudima, za druzenja, kreativnost, seksulane odnose, zadovoljstva. Treca cakra je cakra solarnog pleksusa. Ona se nalazi u predelu oko pupka. Boja je zuta. Ona je zaduzena za nasu licnost, samopouzdanje, za intuiciju,… Cetvrta cakra je srcana cakra. Nalazi se u centralnom predelu grudi. Boja je zelena. Ona je zaduzena, za jedinstvo, za ljubav, za odnose medju ljudima, za samilost… Peta cakra je grlena cakra. Boja je svetlo plava. Ona se nalazi u predelu vrata. Ona je zaduzena za volju, govor, istinu, snagu volje,… Sesta cakra je cakra treceg oka. Nalazi se u podrucju oko obrva. Boja je teget plava. Ona je zaduzena za inteligenciju, za organizaciju, za sire sagledavanje necega,… Sedma cakra je krunska cakra. Ona se nalazi u podrucju temena glave. Boja je ljubicasta. Ona je zaduzena za mudrost, duhovnost, mir,… Najveci problem je sto su kod coveka obicno veoma aktivne prve tri, od dole, dok su ostale cetiri zatajile. To cini coveka da se vrti uglavnom u modusu prezivljavanja, seksualnih odnosa, i isticanja njegove licnosti. Zato sve cakre treba da su iste energetske jacine tj. izbalansirane. Evo kako je obicno balansiram svojih sedam energetskih polja. Legnem na krevet ravno na ledja, i skupljenih ruku i nogu pored tela. Prvo se skoncentrisem na moju korensku cakru. Sve vreme gledam u plafon ali sam skoncentrisan na korensku cakru i osecam blago “golicanje” energije u tom delu. Mislim o njoj kao o nekoj energetskoj lopti crvene boje koja se okrece i sija. Posle nekog vremena svoju paznju posvetim samo sakralnoj cakri u njenom predelu. Opet sledi “golicanje” i “gledam” na nju kao na energetsku kuglu narandzaste boje. Zatim sledi i solarna cakra, i sve tako redom do zadnje krunske cakre. Vremenski interval koncentrisanja na odredjenu cakru obicno mi je manji od nekih odprilike trideset sekundi. Gledam samo da mi bude otprilike isti vremenski interval koncentrisanja za svaku. Zato se kaze balansiranje cakri. Kada bi se za jednu radilo jedan minut, za drugu tri minuta, za trecu dvadeset sekundi, onda to ne bi bilo balansiranje cakri.

Covek (posmatrac) svesno ili nesvesno distribuira svoju selokupnu energiju, pa je dobro znati dva osnovna telesna alata za to, a to su mozak i srce. Mozak, koji inace izrazava sam um, ima mogucnost da se usresredi na nesto, naravno putem covekove direktne namere. Gde je usresredjena covekova koncentracija, prema tome putuje i njegova energija. Druga alatka oznacava to da dusa iz svog nefizickog sveta izrazava sebe putem fizickog tela. Vec sam pisao da ona iz nefizickog reaguje emocijom ili osecajem. Ali, emocija ima jos jednu ulogu vezanu za zakon privlacenja, a to je da u fizickom svetu emocija se izrazava putem elektromagnetnog polja srca (“drugog mozga”). Sto je emocija uzvisenija, npr. blagonaklonost, sreca, ljubav,… to je elektromagneto polje vece i energija je brza. Znaci sa ova dva alata, covekovo telo je na neki nacin kao magnet koji privlaci stvari. Preostaje jedino da umom izaberemo zeljenu stvar i fakticki namerno “zalepimo” neku izvisenu emociju za nju, i zeljena stvar ce doci u nase iskustvo. I jeste toliko jednostavno… i nije.

Elem, prvo sto covek treba da uradi da bi sto bolje saradjivao sa ovim univerzalnim zakonom jeste priznanje i uvazavanje mesta, tj. stanja u svom zivotu na kojem je trenutno! Dakle, u kakvom god da je stanju, posto cita ovu knjigu – postoji nada za potpuno novi pocetak. Ovde na red dolazi drugi veliki korak, a to je poceti optimisticno sagledavati stvari, i imati jaku volju krenuti samo prema jednoj strani to jest prema zaista boljem zivotu. Aktivirati, kako ja kazem, modus pozitivizma. Kao na vagi na kojoj na levom tasu su stvari koje nikom ne sluze a na desnom one koje oznacavaju boljitak, potrebno je na desnom tasu slaze samo pozitivu kako bi prevagnula u njegovu korist. Najbolje je otici u krajnost, tj. uvek drzati sve okrenuto na pozitivizam. Primera radi stav poput “jao, opet su mi stigli racuni”, zameniti sa “dobro, dobila sam racune za struju, pa ja sam pocastvovana osoba sto koristim struju, jer sa druge strane mogu i da sedim pod svecom u mraku”. Ljudi obicno ako se vracaju iz provoda, i doziveli su deset lepih stvari i jednu negativnu, oni ce se uhvatiti za jednu negativnu i zaboraviti na pozitivne. To rade delom da bi na neki nacin ispravili tu losu i preokrenuli je, ali zakon privlacenja im da ono na sta su se najvise bazirali, a to je da su na toj zabavi se proveli lose (ubede sebe i tu zurku pamte kao lose iskustvo). Nemoguce je u isto vreme imati pozitivne i negativne misli. Pokusacu da bolje objasnim ucestalo stavljanje pozitivnog na zamisljenu vagu. Recimo da na papiru postoje dve strelice paralelno jedna naspram druge. Obe su po deset centimetara u duzini. Jedna od druge su razdvojene po jedan cm. Gornja strelica pokazuje smer udesno, a donja u levo. Gornja strelica je pozitivno, napredak, lepe stvari. A donja predstavlja obrnuto od gornje. Za koliko milimetra ili centimetra, ako neko produzi npr. gornju strelicu, za toliko odmah skracuje donju strelicu, i obrnuto. Kontinuirano produzavanje jedne strelice u odnosu na drugu stvara momentum. Momentum kontinuiranog produzavanja jedne strelice u odnosu na drugu omogucava opet lakse i ucestalije produzenje iste. Nepredak ce olaksati dalji napredak i obrnuto. U zivotu cesto duzine te gornje te donje strelice variraju, pa se nejavlja momentum. Sporo ali sigurno se na kraju produzuje donja strelica na osamnest a brise gornja na dva. Sa tih dva centimetra strelice, coveku bude zivot ili lutrija ili daj sta das. Zivot bi bio drugaciji kada bi situacija bila obrnuta, osamnaest za gornju a dva za donju. Da li pada nekom napamet da gornja bude dvadeset a druga nula? Zvuci divno, i jos bolje, totalno je moguce.

Ljudi bi sad rekli, znaci po internetu cu po ceo dan danima da gledam kucu iz snova i imacu je. U ovom slucaju zaista ce vidjati kuce nalik kakvoj zele, ali naravno tudje. A kako onda da dobiti to sto se zeli? Otkricu kasnije. Jos sam kod promene nekih starih verovanja u nova, koja sluze coveku. Moguce je koristiti tkz. afirmacije da bi se promenilio misljenje o sebi ili o necemu. U svojoj sobi da se tiho ali jasno izgovara odredjena afirmacija vise puta, npr. ja sam bogat. Ja volim novac i novac voli mene. Ili ja sam prelepa.  Ja sam u uspesnom drustvu. Dok se to izgovara nek se izgovara tako da se zaista oseti i poveruje u to receno. Neka afirmacije budu sto krace. Ne treba zuriti, jer ako se ostane dosledan sigurno ce se donekle uspeti, i zameniti stara uverenja novim. Ako je nekom veoma tesko da poveruje u to sto govori, onda nek proba ovako: to “ja sam bogat”, neka bude “ja sam sve bogatiji i bogatiji”. Ja sve vise i vise volim novac i on mene. Ja sam sve lepsa i lepsa. Ja sve cesce i cesce upoznajem uspesne ljude. Zasto afirmacije? Ako se neko seca one pesmice sto je naucio u osnovnoj skoli u koju je isao pre tredeset godina, to znaci da ju je upamtio tada –  ponavljanjem. Dvadeset i jedan dan, najmanje, je potrebno da se podsvest “natopi”. Doduse, ja sam vidjao pocetak zeljenih promena posle svega desetak dana. A zasto da se podsvest natopi, zato sto ako se samo kratkorocno promeni misljenje, opet ce podsvest uglavnom donositi jedno te isto. Na primer, ako neko smatra da su mu komsije ovakve i onakve, u negativnom kontekstu, i da se odseli na pola sveta u vilu na pet spratova, dobice slicne komsije! Dakle, covek ce podsvesno “vuci” sa sobom misljenje o da je on okruzen komsijama koje nisu dobre po njega, pa umu nece mnogo pomoci plan za preseljenje negde drugde.  Pisanje afirmacija za ljubav prema sebi. Ono se radi tako sto se na parcetu paprira, tj. moze biti u nekoj sveski ili u mobilnom telefonu naravno, upisati sve pozitivne osobine koje covek smatra da ima, a zatim dodavati osobine koje bi voleo da ima. Svakog dana, barem jednom, osoba koja je pisala te afirmacije ce procitati sve te osobine u sebi kao da su njene, i osecati kao da ih stvarno ima. Kada je sad malo pogodnije tle recicu nesto sto je meni, ogromnu energiju ustedelo u zivotu i olaksalo stvari. Dakle kada se utisa um, kada se uvek se lepo osecamo (cim nastupi neka negativna emocije treba reci sebi da je to samo emocija, i nece se reagovati na isti nacin kao pre, npr. nece vise nastupati zavist sto je komsija ofarbao svoju fasadu nego ce nastupiti osecaj ljubavi i zahvalnosti sto takav komsija postoji i sto vam je dao ideju da kako uraditi nesto po pitanju fasade). Uzivati u sadasnjem trenutku a ne sta ce biti za mesec dana i sl.

Dakle, za ustedu sopstvene energije, ne treba u toku dana posmatrati stvari tako kao da iznenada sasvim slucajno nalecu jedna po jedna, nego sagledavati sa stanovista sire perspetive. Sagledavati kao da ce se u jednom danu pojaviti odredjeni broj dogadjaja. Npr. mladic slusa pesme, i otac mu kaze da izbaci djubre, do kanti koje se nalaze u drugoj ulici na sto metara udaljenosti od njegovog doma. Um odmah sasukava pojas i steze pesnice, salje mladicu slikovito kako ima nekoliko kila djubreta od kojih ce se sigurno zaprljati, kako ga do kante vodi samo onaj uzani prolaz, kao i spremni psi lutalice koji su jedva cekali da se bas on pojavi. Da li da zove drugara da podje sa njim… “Ma to je veliki podvig i ogromno zivotno iskustvo”! – vice um… A mladic moze da se posmatra i ovako: “idem da bacim djubre i to je to. Za ovih mojih koliko godina imam, koliko sam puta bacio djubre, to je nesto normalno”. Znaci ako mladic pojednostavi stvar u visini zadatka, dok trepne bacio je djubre i dosao kuci. On zna da ce posle popodne da ruca i uvece ce da vecera i onda ce leci u krevet i zaspace. Covek prosto zna da ce neke stvari prosto da se dese jer ih godinama radi ili dozivljava. Ako nekom prilazi drugarica i kaze jao, pa sta cemo obuci za taj izlazak, odmah ukapirati i odgovoriti kroz osmeh i sa entuzijazmom – onako kako uvek bude, obucicemo se lepo. Ljudi znaju da ce izaci u taj kafic, znaju da ce ici u kupovinu, znaju da ce se okupati, znaju da ce sunce izaci, znaju da ce disati, znaju za nesto da ce sigurno uraditi ali se opet uvek pitaju da li ce to uspeti uraditi. To se ne pita sama osoba, nego njen um, dok njena podsvest vec zna odgovor. Prihvatajuci to da se uvek pita nesto sta ce biti a zna se jer se uvek uradi il moze da se uradi, podjimo kroz tekst dalje sa takvim pristupom. Na primer, ne mogu se naci kljucevi od kola, a i nije na svom mestu, ne dozvoliti umu da dize paniku vec reci – nacicu ga, ili cu narezati drugi (skoncentrisati se ne na problem nago na resenje). Covek ako bi se snasao za prevoz i nastavio sa danom zaboravivsi na to, uvece kada bi stigao sa posla, sa namerom da potrazi kljuc, kljuc bi verovatno bio na svom mestu! Naravno verovatna prica sledi da je neko od ukucana nasao kljuc i stavio ga na svoje mesto. U krajnjem slucaju bi covek koristeci najmanje svoje energije nasao kljuc odmah, npr. sago bi se i video kljuc ispod kreveta. Ali, umu predstavlja problem sto su se tako lako i brzo digle ruke i odsetalo od – pola sata trazenja kljuca! Umu je prosto necuveno da se nije digla nikakva drama oko toga! Medjutim ako se na zaturivanje kljuceva reagovalo iskreno pozitivno (pa sta narezacu drugi kljuc), i bez preterivanja i trosenja vremena i sopstvene energije, postoji velika verovatnoca da ce naici sledeca scena u scenariju po kom je kljuc nadjen. Al u cemu je caka, nekako, covek posle nekog vremena primecuje da odprilike zna ko ce sta da kaze i ko ce sta da uradi, i sta ce da se desi, i primecuje da se uglavnom sve donekle ponavlja. Cak sve sto je bilo dobro potkrepljeno logikom, pocinje da bude nelogicno i cini se zamaskirano. Vise se slucajnosti ne cine toliko slucajno, vec kao neka namestaljka. Kada je uleteo u to sve, coveku polako se cini kao da je u nekom horor filmu, jer nedostaje ta, ta maksimalna logika u svemu. Covek posmatra ali ne shvata sta se dogadja. Nekako sve se lagano i samo od sebe odigrava. Covek primecuje da, u datom trenutku primecuje, i desavanje spoljne okoline oko njega i ono sto on trenutno radi – u isto vreme! Kada su te dve pozornosti suocene u isto vreme, javlja se balans, a balans je upravo ono iz predhodne recenice – da primecuje. Da posmatra… Veoma zanimljivio je i sledece: u toku razgovara sa svojih dva poznanika, covek zavrseci svoju recenicu jednostavno pusti njih da pricaju i posmatra ih, ako ga nesto pitaju on klima glavu ali se ne upusta u razgovor vec ih jednostavno u sadasnjem trenutku posmatra, ono sta ce se desiti je da ce se njih dvoje sto su posmatrani okrenuti vise jedno prema drugom i razgovarati skoro kao da posmatrac i ne postoji u tom drustvu! Ako npr. u verbalnom sukobu sa nekom osobom, uz aktivnu predstavu, covek odstupi, i okrene se na drugu stranu i odlucno ne skoncentrisajuci se vise na drugog ucesnika svadje tj. onog koji trenutno galami, tako da ce se taj isti sto idalje galami, verovatno smiriti ubrzo sa samo dobacivanjem tipa zar nemas vise sta da kazes, ili hej, tebi se obracam… i onda ce odustati. Time je taj ucesnik koji je prvi istupio iz svadje – istupio iz predstave. Moguca jos efikasnija solucija pri verbalnoj svadji, u kojoj se “posmatrac” okrece i skoncentrisajuci se npr. na nebo iznad, uzvikne samom sebi sa osmehom -nebo je plavo! i odseta dalje, tako da ce pri tome drugi ucesnik svadje verovatno ostati bez teksta. Reakcija je slicna kao kad glumac na sceni kaze nesto drugom glumcu – sto nije po scenariju!

– Pitanje: Sta mislim pod time kad kazem um povezuje stvari?

Odgovor je – Pod time mislim da, ako coveku u kuci prijatelj kaze: “ostani ti ovde a ja idem da kupim nesto i vracam se za pola sata”, i vrati se sa kupljenom stvari, ako covek nije bio u sadasnjem trenutku u toku tog perioda, on ce povezivati stvari verovatno ovako: dobro, on je otisao da kupi to nesto, sigurno ide ovom blizom ulicom, i usao je u ovu prodavnicu, a ako nije u tu onda ima pored nje jos jedna, i sad mu treba jos desetak minuta da se vrati… Tu imamo 1- odlazak, 2- dogadjaj, i 3- dolazak. Znaci um povezuje kao koraci 1-2-3. A ako je bio u sadasnjem trenutku i bavio se svojim necim, onda ce samo ugledati svog prijatelja na vratima sa kupljenom stvari. U tom slucaju se stvari posmatraju na potpuno drugaciji nacin: Njegov prijatelj je nestao (iz kruga posmatracevih cula) i pojavio se opet (u krugu posmatracevih cula). Znacu samo koraci 1 i 2.

SAZNANJE II

Scenario

Stvar je u tome  da kad se gleda film ili predstava, ako sve dobro izrezirano, napravljeno, odglumljeno, izgleda realno, da se toliko zadubiti da se potpuno utone u to. Kada se film odgleda il predstava zavrsi, kazemo “uh pa to je bio samo film” (predstava). Reci cu smelo, da je ceo dan, vec odlicno izrezirani scenario. Sve se vrti oko osobe koja trenutno posmatra svet oko sebe a iz prvog lica, iz njegove perspektive – posmatraca! Recimo da ako vi, sada koji citate ovo, svojim culom vida gledate u npr. u zid, i pored vas pitate nekoga da li vidi zid, i on kaze da vidi, i vi ste to culi svojim culom sluha – vi ste posmatrac, a ne ta osoba pored. Posmatrac ima mogucnost da iskoristi jedan od svojih najvecih aduta. On moze da, u datom trenutku, suocenjem pozornosti i spoljasnjeg i unutrasnjeg desavanja u isto vreme, postane svestan svog sireg posmatranja. Malena digresija… Kao prvo, za razliku od generalnog termina posmatrac, predjasnje opisano stanje posmatraca nazivam budnim, tj. “budan posmatrac”, a kao drugo, “budni posmatrac” i biti u sadasnjem trenutaku nije isto. On moze da bude “budan” u datam trenutku, al da ne bude u sadasnjem trenutku, i obrnuto. Dalje, posmatrac je glumac u svome filmu, njegova podsvest od kad se on probudi ujutro vec ima spreman scenario za taj dan po kome ce se stvari odvijati! Pod scenariom u danu smatram sve obuhvatno sto se desi od budjenja coveka do njegovog sna uvece. Scenario je nesto sto je vec kreirano, i sadrzi sve potrebno kako ce da se odvija trenutni dan po scenariju, a samim tim i donekle moguce varijante odstupanja od istog. Scenario jeste pripremljen i gleda se za trenutni dan od budjenja, ali se scenariji mogu slagati jedan za drugim. Primera radi, kad se zakaze nesto za pet dana unapred od trenutnog dana, onda se tada time stvorilo i biva pripremljena scena da se dozivi to nesto u petom danu. Scenario sadrzi tacno odredjeni broj scena koje su spremne da se kompletiraju u scenariju u trenutnom danu. Broj scena je u zavisnosti od covekovog nacina zivljenja, neko mozda uradi dve stvari u toku dana a neko dvadeset. Svaka scena ima odredjeni vremenski period koji joj je ostavljen da se kompletira. Kod same scene postoji sustina. Sustina je nesto znacajno za posmatraca, da on vidi to, da dozivi to, uzme to, pomirise to, cuje to, procita to, upozna tu osobu, itd… Scena je jedan celokupan, vec unapred, vremenski ogranicen dogadjaj, npr. ode se kod prijatelja u kucu i caska se, a sustina je sadrzavala da je taj prijatelj u toj kuci njemu pokloni nesto. Znaci on poklanja a posmatrac prihvati poklon, i time je scena kompletirana. Sustina moze da bude i samo caskanje sa prijateljem kod njega. Pod momentumom smatram to da ako se u pocetku postigne kompletiranje jedne scene u, za nju ostavljenom vremenskom okviru, velika je sansa i za kompletiranje druge. Ako se odrzava momentum kompletiranja scena u tom trenutku je scenario “tecan”, a u slucaju da se preokrene momentum, covek ulazi u “nepovoljan” ili “poremeceni” scenario. Momentum nepovoljnog scenarija zapocinje u trenutku kada nastupanje scene koja je trenutno na redu, iz nekog razloga ne otpocinje u njeno predvidjeno vreme, ili se njen pocetak opstruise. Tecni scenario jeste kretanje u toku dana po liniji najmanjeg otpora. Osim kretanja u trenutnoj generalnoj svesti coveka, direktna namera krece se i po scenariju. Kretanje direktne namere u scenariju je fakticki – po scenariju, tako da suprotna namera od scenarijske ogranicena je i stvara prostor za nepovoljan scenario. Scena je kompletirana ako je generalno uradjeno ono sto je bilo za uraditi, u zavisnosti sta je bila sustina. Scena je nekompletirana: Ako se nije prisustvovalo, ako se prisustvovalo krace nego sto je trebalo tj. odustalo se, ako je bilo nesto da se uradi a to nije se uradilo, i ako je bilo nesto da se ne uradi a to se uradilo. Za samu scenu je potrebno da se minimalno prisustvuje njoj, a ona se kompletira cesce samo prisustvovanjem i izvrsavanjem necega, a redje ne izvrsavanjem. Scene mogu biti i: znane, saznate, ili ne znane. Znane scene su one scene za koje covek zna i ocekuje ih pre nego da se dese, i dese se. Npr. zna da sutra ujutru mu pocinje posao u osam sati. Ili za mesec dana u tacno vreme, ima zakazano kod stomatologa. Znana scena moze da bude da se prijatelj naprosno javio telefonom, bez predhodnog dogovora, ali je to neka osoba koja je cesto prisutna tako da se moze staviti pod neku predvidljivost. Saznate scene su one scene koje covek ne zna jos da ce biti, ali sazna pre nego da se dese, i dese se. Desavaju mu se da uglavnom tako da je u toku dana saznao za njih i koje nije ni ocekivao, npr. rodjak koga dugo nije video mu se najavi da dolazi za dva sata, u njegov grad, pa da se vide. U saznatim ne postoji to nesto vec naviknuto, vec vise kao neka “najava” da ce nesto novo da bude, i to i bude. Ne znane scene su one scene koje nije znao da ce desiti, a desile su se. U znanim i saznatim postoji ta neka unapred obavestenost o istim, dok kod ne znanih to ne postoji, i one se jednostavno dese. U sveopstem scenariju koji prirodno tezi da je tecan ne moze da se odstupa u tom danu od toga (da se toliko npr. odugovuce jedna scena da se promasi sledeca scena), inace se zbog izgubljenog momentuma prelazi u onaj drugi nepovoljniji. U lucidnom snu mogu se menjati razliciti scenariji u sekundi ali u realnom zivotu to ide jako sporo ali ide sigurno. Kao sto sam pricao o nevidljivoj sili po kojoj ljudi hodaju ne razmisljajuci o tome, ili razgovaraju tecno sa nekim ne smisljajuci razgovor predhodno, tako da ih ta nevidljiva sila vodi kroz taj organizovani dan. Hajde recimo neko zeli da testira ovo, i da slobodnom voljom zeli da promeni odmah scenario (tecni). Time jednu scenu, nesto sto je bilo da uradi – zamenjuje novom. Iako do sada to nije radio, na primer, naprosno smisli da sedne u auto sa namerom da ode tri grada dalje od njegovog trenutnog mesta. Znaci otici automobilom u tri grada pored, koji nisu mnogo udaljeni jedni od drugih. Prvo sto ce uraditi jeste da ce odustati od toga, pod nekim izgovorom, “drugi put” ili tako nesto, i uradice ono sto je bilo predvidjeno (ostace u tecnom scenariju). Ako i nastavi, i pod uslovom da odmah nadje kljuceve, i startuje odmah auto, vrata garaze mozda “slucajno” nece moci odmah da se otvore. Kada je najzad izasao iz garaze i krenuo, pogledace, i videce da vam mu je gorivo upalo u rezervu. Oticice na pumpu a na pumpi ma koliko bio lepo raspolozen i imao pozitivan stav (ali dzabe posto je vec upao u nepovoljni scenario) – bice nevidjena guzva. Hoce za odredjeni iznos da sipa benzina da bi dosao do tog grada al shvata da je ostavio polovinu novca kuci na stolu. Tu ce verovatno opet da odustane i da se vrati kuci. U najboljem slucaju bi posle pola dana stagao u taj grad, posle potrosene sopstvene energije, novca i svog vremena. Jos jedan primer scenarija. Covek je poznavao drugara sa kojim se druzio pre nekoliko godina, a koji zivi na kraju njegove ulice. On jedan dan naprosto smisli da ode do kuce ovog drugog i da se ispricaju kao nekad. Prvo sto ce verovatno biti je da mu niko nece otvoriti jer nikog nema kod kuce tog drugog. Kod drugog dolaska toga dana ce saznati od nekoga da ovaj drugi spava. Kod treceg dolaska istog dana ce verovatno saznati od nekoga da ovaj drugi upravo izasao negde. Covek ce da se zapita kako je moguce da coveka sa kojim se druzio toliko pre i koji zivi na kraju njegove ulice nikako ne moze da nadje, ali scenario je takav da ne poznaje scenu sastajanja ta dva nekadasnja drugara toga dana. Kao sto rekoh scenario je nesto sto je vec kreirano za trenutni dan, znaci da u scenariju tog trenutnog dana, ako je nesto naprosno smisljeno, receno ili uradjeno, naravno praceno osecajima ili emocijama, ono se prebacuje za neki sledeci scenario. Ovo je direktno kreiranje novog scenarija i time se dobija reakcija okoline na to, a moze se otici i u nepovoljni scenario. Coveku ostaje da samo u trenutnom scenariju ili kompletira scene, ili burno reaguje, ili komentarise, s tim da su zadnja dva suvisna. Iako je burno reagovanje i komentarisanje u trenutnom scenariju nesto sto velika vecina ljudi radi, moze se stvar postaviti na sledeci nacin. Kada se ode u prodavnicu, i od pet razlicitih aparata izabere se i kupi jedan, dolaskom kuci i shvativsi da taj aparat ustvari nije nesto sto se htelo, onda se zbog toga, od burnog reagovanja i kometarisanja ne postize nista. Covek uvek ima priliku da ode i nabavi drugi aparat koji hoce. Prosto. Da je sve vec organizovan scenario vidi se i po primeru kad se putuje negde, ako se zuri na stanicu da ne pobegne autobus, prepreka ima na sve strane, sve nekako usporava, jer je po scenariju da se na tu scenu stigne u odredjeno vreme. U slucaju da se kasni u datom primeru, ulice ce biti skoro prazne i prohodne, samo da se po scenariju stigne na vreme na odredjenu scenu. Po mom misljenju kosmicka sila tezi ka tome da senario bude izvrsen sto “tecnije”. Dacu jos jedan primer da postoji vec pripremljen scenario koji ima svoje vreme i mesto. Primer je kad neko kupi saksiju sa cvecem i dodje kuci i ostavi je na jedno mesto gde bi mogla da stoji komotno (to je vec odredjena scena), i ode u drugu prostoriju, ali pocne da razmislja da je ipak bolje da je postavi na drugo mesto a zatim se vrati i pomera saksiju na nekom ormanu, i tako zaboravi da uradi nesto sto je nameravao.

Postoji jos jedna stvar kad su upitanju scenario i scene, a to je “bitnost”! Bitnost se oznacava kad je nesto posmatracu vise ili previse bitno, te on sam naglasava odredjene karakteristike ili u drugacijem kontekstu posmatra taj predmet, osobu, ili dogadjaj, nego sto je to zaista realna slika tog predmeta, osobe, ili dogadjaja. Postoji sira bitnost koja nije tolko direktna, i uza bitnost koja je za scenu direktnija. Kao prva sira bitnost javlja se bitnost dodavanjem atributa. Ova bitnost je npr. kada devojka svojoj simpatiji daje tolike atribute vezane za njegov fizicki izgled da se iz tog razloga nikad i ne upozna sa njom. Kao druga sira bitnost javlja se bitnost dodavanja simbolike. Ta bitnost se stvara kada se ide prema ostvarenju cilja ali ne toliko zbog samog cilja vec zbog neceg drugog, tako da to drugo ispada obavezno istaknutije od samog cilja. Ako je u predjasnjem primeru bilo da devojka daje prevelike atribute decku, ovde ona hoce da bude sa njim da bi bila snjim, ali vise da bi bila npr. primecenija u drustvu, ili nesto impresionirala drugaricu. Za uzu bitnost, koja je obicna, recimo da posmatracu prijatelj kaze da mu pomegne oko neke skupocene i retke vaze da je prenese. Prijatelj podize vazu i pruza je prema ovom prvom, a on u tom momentu smatrajuci preveliku bitnost vaze, vec znojavih dlanova, i pod tremom, brze pruzi ruke da ih prihvati, istrgne vazu i ona se polomi. Drugi primer je kad neko npr. pakuje poklon, a trudi se da sto bolje i lepse zapakuje jer mu je osoba kojoj nosi poklon posebno vazna, te u pakovanju nakraju pretera i slucajno pocepa papir. Meni licno najdrazi primer je kada se krene prema trafici da se kupi nesto, i na kojoj trenutno nema nikoga, i ako se ubrza hod sa bitnoscu da se brze kupi to nesto, gotovo obavezno ce nasumicni prolaznik da bude brzi i da stane ispred kako bi bas on kupio nesto. Uza bitnost moze biti aktivirana i kod samog coveka koji dize bitnost, prema samom sebi. Ona ce se javiti kad covek sam sebi dodaje bitnost. Mozda je najbolji primer za to, necije hvaljenje samoga sebe. Covek koji npr. razgovara sa nekim i pocne da se hvali (udubi se u to), ili ce se odmah saplesti na nesto, ili ce mu istog casa nesto sto je drzao ispasti iz ruke, ili ce se odmah nesto sam osramotiti il biti osramocen od nekoga… Poznato je da bi mala deca dok se smeju, trckaraju okolo, i pokazujuci nesto roditeljima sto su uradili, napravili jos par koraka gde bi, verovatno, istog trena pali. Sira bitnost prema sebi moze da bude da posmatrac toliko sebe istice kao uspesnog zavodnika da odjednom npr. naidje duzi period gde vise i ne upoznaje potencijalne partnere. Bitnost se zapravo predstavlja sledecim. Svaku stvar dusa posmatra ravnodusno, um je taj koji ce obicno da je precenjuje, podcenjuje, ili vidi u drugacijem kontekstu. Za dusu, postoje samo tri stanja kad je upitanju odnos sa necim, primera radi, sa nekim predmetom, a to su: ja nisam u tome, ja imam zelju za tim, i ja jesam u tome. Ako je dusa u odnosu sa npr. nekom osobom, tj. da jeste u tome, onda dusa ne vidi nikakve prepreke. Ovde se pojavljuje um koji stvara bitnost. On energetski gledano, stvara na vec stvoreno. On nerealnom procenom neke osebe, predmeta ili dogadjaja, dodaje dusi preveliku dozu osecaja ili emocija. U gorenjem primeru ako u dusi devojke postoji zelja za odredjenim momkom, onda zbog umovog preulepsavanja njegovog zgodnog tela, ona nece nikad ni prici tom momku. Ako posmatraceva dusa vidi da je taj momak vec sa njom, ali zbog umovog prevelikog davanja tih atributa, javlja se mogucnost da ili pre ili nakon stupanja u vezu sa njim iskacu odredjene zackoljice vezane za datu, siru, bitnost. Prepreke i neprijatne situacije se mogu javljati kako od strane drugih stvari ili ljudi, tako i od njega samog prema njoj. Npr. on ce poceti da posecuje toliko cesto teretanu, da ce se njih dvoje jedva i vidjati, ili, jos pet novih devojaka se zainteresovalo za njega. Kakve god prepreke bile uglavnom su tu da ometaju prvobitni cilj. Um je nepotrebno stvorio sve te stvari na fakticki vec dobijeno. Dakle ako je dusa u necemu, ona to svakako ima, tako da je ne treba ometati bitnoscu. Za bitnost vazi uraditi sve u granicama normale tj. realne potrebe da se to odradi. U primeru sire bitnosti dodavanjem simbolike, dusa devojke oseca da je on vec sa njom ali um dodaje pricu koju prate osecaji i emocije da se impresionira drugarica, sto ometa prvenstveni cilj i na kraju epilog nije zadovoljavajuci.

Pitanje je, kako se natempirati da se otpocne sledeca scena? To je moguce samo pod uslovom da su upitanju znane i saznate scene. Prvo, prihvatiti to da se uglavnom ne mora nista. Zatim usporiti tempo. Evo dve situacije, ako je neko zakazao da se vidi sa prijateljem za dva sata (znana scena), prva situacija je gledanje na sat vise puta (ne boravi se u sadasnjem trenutku) i onda ce ili krenuti mnogo ranije ili ce nakraju na sat pogledati deset minuta kasnije od kad bi trebalo da je vec krenuo. Druga situacija je biti u sadasnjem trenutku i zavrsavati sta god se ima uraditi do pre polaska, a podsvest ce verovatno odraditi svoje i “trgnuti” da se pogleda na sat i vidi da je dva minuta do polaska kod prijatelja (taman koliko treba da se obuce i obuje). Razume se da navodim primere, jer je u zivotu bezbroj svakakvih situacija. Vremenom ce se covek navikuti i znace kad je sam osecaj da se nesto uradi, jer ce dobiti impuls, unutrasnji osecaj, ili aktivirace mu se namera i uradice nesto. Nekada se ima i onaj osecaj desice se nesto lose ako se krene desnom umesto levom ulicom i to se i obistini. Isto tako, nekad um ne zeli da se u razgovoru nekom nesto kaze, a nagon je jak da se kaze, ili um navodi da covek prosiruje pricu sa sagovornikom i govori se vise nego sto je trebalo.

Sinhronizacije. Iako je cela poenta biti u tecnom scenariju i u povoljnom scenariju, istupanje iz tecnog scenarija nije bas ni toliko lako. Scenario da prodje sto tecniji pomagace ljudi, pogotovo oni sa kojima posmatrac provodi vise vremena. Tecan scenario mogu pomagati i predmeti ili situacije. Pomaganje posmatracu da ostane u tecnom scenariju nazivam sinhronizacijama. Zapravo sinhronizacije vecinski usmeravaju posmatraca kroz scenario! Sinhronizacije su nacini usmeravanja kroz scenario, tj. pomaganje kroz tecan scenario od strane ljudi, stvari, ili dogadjaja. Sinhronizacije pomazu scenario kako sa pozitivnim tako i sa negativnim ishodom. Sinhronizacije prate kako indirektnu nameru tako i direktnu nameru. U kolima do restorana prijatelji mogu pokazivati prstom koja parking mesta da se zauzmu. Mogu uopsteno davati odlicne savete u vezi necega, ili kako nesto da se uradi. Ako posmatrac ima da bira levo ili desno i krene desno, oni ce reci nesto poput ma hajmo bolje levo. Ako osoba pre autobusa odluci da ode do stanicnog toaleta, iako je po scenariju bilo da udje u autobus, moze se desiti da neko udje u toalet pre njega i zakljuca se, sto bi ga navelo da se odmah vrati i udje u autobus koji bukvalno samo sto nije krenuo. Moze se desiti da umesto osobe koja je usla u toalet, bude scena u kojoj na toaletu pise “van upotrebe”. Ako neko zaboravi da treba da krene negde, neko od ukucana ce mu reci: “zar ne trebas da podjes tamo”. Ako je nesto bitnije za scenu ili scenario, ljudi ce biti uporniji da posmatraca npr. odvedu ili odvrate od necega. Sto se vise boravi u emocijama ljubavi, a pogotovo zahvalnosti, to su sinhronizacije od vece pomoci.

Slobodne zone. Pod slobodnim zonama smatram vremenski ogranicene trenutke u kojem ne postoje scene, a odredjene su naravno po scenariju, u kojem se moze nesto sitnije najednom smisliti i uraditi. One su uglavnom retke. Slobodne zone je najbolje primiti k znanju tek kada se ovlada postojanjem i finkcionisanjem u samom scenariju! Na primer, zavrsava se scena koja je sadrzavala da se bude kod prijatelja na kafi, i odlazi se kuci. Udje se u kucu i legne se na krevet, te se smatra da u naredna dva sata nema se nista za uraditi. Naravno svako ce imati scenario po svom zivotnom stilu. Slobodna zona znaci da je naisao odredjeni, kraci, vremenski period gde posmatrac moze da uradi nesto po kolko tolko slobodnoj volji. Npr. u gornjem primeru moze da se ili vrzma po kuci ili ode do obliznje prodavnice, ili procita deo neke knjige. Dakle, on lezanjem na krevetu naprosno odluci da ode do obliznje prodavnice i kupi sebi sok. Ali kako je moguce uopste znati da je nastupila slobodna zona u primeru dolaska kuci od prijatelja? Tu nastupa duze znanje postojanja i iskustva sa scenarijima, sto obuhvata to da ako ne postoje unapred znane i saznate scene, ako se ne pojavljuju sinhronizacije ili nekakvi suprotni osecaji, onda se moze obazrivo upustiti u to. Kada je, gledajuci iz sire perspektive samog scenarija slobodna zona, to toliko za njega samog nema neki znacaj, ali kad u scenariju na red nailazi sledeca scena tad to itekako zanima scenario da bi on bio sto tecniji. Posmatrac u slobodnoj zoni moze da ode do obliznje prodavnice, posto mu scenario to dozvoljava jer za tu prodavnicu treba ukupno dvadesetak minuta, a sledeca scena otpocinje npr. tek za sat vremena (to posmatrac ne zna). Ali mu nece dati da ponovo ode do svog prijatelja, jer zna da mu za tog prijatelje treba ukupno dva sata. Verovatno bi mu pri pokusaju da ode kod prijatelja putem sinhronizacije od strane istog bilo saopsteno da on bas trenutno nije vise tu. Ne treba citanjem ovoga steci utisak da je scenario nekakvo bice koje razmislja i diktira, vec energija koja samo namerava da protekne sa sto manje zapetljavanja. Celodnevni scenario je sadrzan u vidu energije, u njemu ima toliko ogromnih kolicina informacija, da cula nemogu da procesiraju toliko, zato se opaza jedno po jedno u sadasnjem trenutku, te se u prostoru i vremenu dozivljava scena po scena. Sa zavrsetkom pisanja o slobodnim zonama, zavrsavam svoje izlaganje o scenariju, i isticem da je poznavanje i snalazenje u istom treci veliki korak. Posle odredjenog vremena, posmatracu koji je izucio scenario kroz praksu ce mu biti sve lakse i prirodnije da se kroz njega krece, a i sinhronizacije ce za odredjena polja postajati sve redje ili potpuno isceznuti. Posmatracu na kraju krajeva netreba sinhronizacija da bi otisao do svoje trpezarije seo na stolicu za sto i jeo, zar ne? Naravno to ne lisava toga da – uvek postoji scenario.

Sve sto sam do sada napisao, coveka od lista koji leti na koju god stranu ga vetar nanese i kotrlja, priprema za upravljanje kormilom broda koji mirno plovi svojoj luci. Sve sto sam gore naveo, pokusacu jos nekim stvarima da upotpunim kako sve to funkcionise.

Pitanje: Objasniti kako je pozitivno razmisljanje zasluzno za nalazenje kljuca iz primera sa pocetka knjige?

Odgovor je – Ovde je covekovo “pozitivno razmisljanje” zapravo njegovo „podesavanje“ na zeljenu frekfenciju. Da neko zaturi kljuc moze se desiti jer npr., ili je misljenja da kljuc cesto zaturi, i desava mu se, pa mu se to ponavlja (u scenariju je), ili ne zaturi cesto ali ga sad takva scena namesta za nesto drugo (u scenariju je), ili mu se sad prvi put to desilo (u scenariju je), ili mu se prvi put to desilo (a nije u scenariju). Zbog postojanja scenarija uopste, i zbog nemogucnosti povezivanja kljuceva sa scenariom tj. nemogucnosti da se odredi razlog nastupajuce scene zaturivanja kljuca, ne moze se mnogo toga uraditi. Ako gubljenje kljuca nije u scenariju, onda, kao sto rekoh, baziranjem na zeljenu stvar, a to je pronalazak kljuceva tj. bolje reci na to da su kljucevi vec nadjeni, sa najmanjim utroskom sopstvne energije, i ne upadanja u nepovoljni scenario zbog trazenja kljuca, covek ce odmah ili toga dana, pronaci kljuc. Takodje, ako zaturivanje nije bilo u scenariju, postoji velika verovatnoca da se putem sinhronizacija nadje i vrati kljuc onom koji trazi il odmah ili toga dana. Ako je u scenariju, da bude zaturen kljuc, a nije u scenariju da bude nadjen toga dana, onda je posmatrac baziranjem na to da se kljuc vec nasao povecao verovatnocu da se u narednim danima kljuc pronadje.

Pitanje: Kako je taj “scenario” kreiran za odredjeni dan?

Odgovor je – Scenario je za odredjeni dan kreiran tako sto je dusa uzela iz polja beskonacnih informacija, a tokom sna, sve elemente potrebne za taj dan, koristeci, iz fizickog sveta unesene, odredjene elemente u zivotu “posmatraca” (njegove emocije, verovanja, dogadjaje, ljude, zelje, itd) iz njegove dalje i blize proslosti. Posle toga u fizickom svetu na scenu stupa covekov um koji povezuje to sve kao 1-2-3.

Pitanje: Da li je moguce bar malo odstupiti od momentuma tecnog scenarija?

Odgovor je – jeste, ali vrlo malo. Neki dogadjaji (scene) imaju “plan b” tako da se cini da je covek promenio naglo nesto a ustvari je to po scenariju. Ako se “uprska” na jednoj sceni, treba sacekati mirno drugu scenu i pokusati povratiti momentum, ako uopste postoji i mogusnost za to!

Pitanje: Kako pored samog ponasanja posmatraca, same emocije uticu na scenario i kako one mogu izmeniti scenu il scenario?

Odgovor je – emocije su samo kvalitet kako ce posmatrac proziveti odredjenu scenu u trenutnom scenariju. Recimo da je covek ceo dan u tecnom scenariju i naidje na scenu u kome dolazi u ulazi u servis nekog dela od svoje masine kojeg je ostavio majstoru na opravku. Cak i ako nije jos uvezbao da posmatra i drzi svoje emocije pod kontrolom, dominirace podsvesna emocija. Ako je umemorisana dominatna emocija odlaska u taj servis nervoza, covek ce u cekaonici sacekati majstora koji ce mu doneti deo i uvek ce imati nesto da mu tu emociju ponovi (npr. druge musterije ce stalno prekidati majstora telefonom il licno, ili ce majstor imati neku opasku kako se rukovodi tim delom, itd), ali deo ce vecinom biti popravljen! Moguce je da se sledeci put dodje al da se promeni umemorisana dominantna emocija koja je tu u servisu bila cesta, u neku drugu. Evo tri primera. U prvom slucaju covek u cekaonici ceka deo srecan, majstor izlazi i sa segrtom se nesto radosno smeje, tapseci musteriju prijateljski po ledjima (produzava posmatracu emociju srece), i deo je deo – popravljen!  U drugom slucaju covek u cekaonici ceka tuzan, izlazi majtor koji sepa jednom nogom i prica kako je povredio nogu padevsi sa svoje bicikle (posmatrac ugledajuci sepanje produzi emociju tuge), ali je deo – popravljen.  U trecem slucaju covek u cekaonici ceka u strahu, i izlazi mu zamenik majstora koji je naodjednom neki tip koga se ovaj jos kao mladji plasio, ili izlazi majstor koji je ugradio neku komponentu u taj deo koji odlicno funkcionise ali kod musterije izaziva strah (produzava posmatracu emociju straha), ali je deo – popravljen! Scena po scenariju je da covek udje i podigne svoj opravljen aparat, ali kako ce proziveti unutra to – to zavisi u kojoj je trenutnoj emociji. Scena se moze nekompletirati samo ako covek npr. od straha izleti iz radnje i nepodigne svoj opravljeni deo. Isto tako, dobar je i primer kada student, koji na ispitu, zbog prvenstveno sopstvenog osecanja treme prodje “pravi mali pakao” bilo od strane profesora ili samog ispita, al na kraju dobije visoku ocenu. Scenario je sadrzavao scenu da student dobije visoku ocenu, ali je student svojom trenutnom emocijom dozivljavao ispit onako kako je dozivljavao. Jos jedan primer je da scena u kome je kamion istovario pet kutija posmatracu, koji ih je trebao posloziti u magacin zajedno sa svojim kolegom, ako je bio zahvalan, ono sto se desilo je da su odjednom dosetali jos dvoje kolega koji su odlozili svoj posao, da bi njima pomogli. U kompletiranaoj sceni je sadrzano da je posmatrac preslozio tih pet kutija, a kako je dozivljavao sve to, to je pitanje trenutnog emocijalnog stanja. Sto se tice dominantne emocije, ona moze da se promeni za samo trenutno i da se sledeceg puta ponovo povrati stara, ili da se potpuno promeni tj. postane dominantna.

Pitanje kako znati kad je sledeca scena ili kakva ce biti sledeca scena?

Odgovor je – nikako. Ako nije upitanju znana ili saznata scena ne postoji nacin da se “iscekuje” sta ce biti. Bas zato sto sve sto se desava desava se SADA. Cak i saznate ili znane scene mogu biti promenjene, npr. treba da se krene na trening a odjednom onaj koji trenira dobija poziv da teretana nece taj dan raditi, jer je posmatracu namesteno nesto drugo.

Pitanje: Kako da posmatrac zna da je u tecnom scenariju?

Odgovor je – U pocetku ja sam primenjivao sledecu tehniku, primetio sam i po tome se vodim, da kad me podsvest trgne da bacim pogled na sat i vidim poklopljene skazaljke (ili iste brojeve na digitalnom), znaci da sam u tecnom scenariju. Moguce je da nema dva ista broja npr. na satu al u sekundi u vidokrugu se ugleda neki broj ko na satu, npr. na satu je trinaest minuta a autobus prolazi sa brojem tri. Ako je minut do poklopljenih skazaljki, onda sam negde nesto ubrzao pa trenutno zurim, a ako je minut prosao od poklopljenih skazaljki onda sam nesto negde usporio pa trenutno kasnim. Kada vec kapiram da sam neku scenu zabrljao, i kad pogledam onda nisu skazaljke poklopljene. Ako nisam siguran dal sam neku scenu dobro prosao, bacim pogled, i ako jesu poklopljene skazaljke onda, jesam. Ako mislim da sam siguran kako neku scenu nisam prosao, i bacim pogled, i skazaljke su poklopljene, onda znam da je postojao “plan b”. Svo to bacanje pogleda je u velikoj meri podsvesno. Ako u toku dana mi um da misao tipa cekaj da pogledam dal su skazaljke poklopljene, one onda ni nece biti. Kasnije sam vremenom, mozda posle nekih godinu dana, i sam razvio osecaj dal sam u tecnom scenariju ili ne. Uglavnom u tecnom scenariju, scene zahtevaju sto manje covekove energije, Zato se i naziva tecni, zato sto sve izgleda kao da “klizi” samo od sebe.

Pitanje: Sta je uopste svrha prelaziti svakodnevno tecne scenarije koje su okrenuti nama u korist?

Odgovor je – svrha je, da ce se time mnogo brze i lakse stizati do svojih odredjenih ciljeva, tj. postizati isti.

Pitanje: Dal je moguce da neko moze da po ceo dan, svaki dan, prati da bude u tecnom scenariju, dal je to coveku uopste prirodno?

Odgovor je – Kao sto rekoh, posle odredjenog vremena ce posmatrac razviti sposobnost spoznaje dal je u tecnom scenariju ili ne, i moci ce malo da se opusti. Da, prirodno je. Ako je nekad bio naviknut na haos ili na to da ni ne sluti sta ce se u toku dana desiti, sada ce biti naviknut na to da se sve oko njega “odigrava” samo od sebe, a njegovo je da bude najminimalnije ukljucen u to.

Pitanje: Koliko razgovor ima uticaja kad je upitanju scenario i scene?

Odgovor je – Svima se, pa makar i jednom uzivotu desilo da neka osoba ulazi u neki objekat ispred nas, a iako smo bili na desetak metara od nje, i nismo je cak ni poznavali, pridrzala je vrata za nas. Prosli smo pored nje, klimnuli glavom u znak odobravanja, ta osoba nam se nasmesila, i usli smo unutra. Toj osobi nismo rekli hej cekaj, zadrzi vrata ucicu, ali se to ipak desilo. Klimnuvsi glavom, zahvalili smo se. Razgovor za scene ili scenario ima minimalan efekat. Apusurdno obzirom da ljudi toliko razgovaraju medjusobno? Svakako. Moze postojati u krajnjim slucajevima kao npr. na ispitu je potrebno da se naravno nesto kaze, ili, negde traze lozinku da bi se pristupilo ulasku u neki klub. Scena je sadrzavala da se lozinka kaze, i da se otvore vrata, a posmatrac namerno nece da kaze lozinku i upada u poremeceni scenario. Mada i tu moze biti da, ako je za sam scenario toliko bitno da scena bude kompletirana, osoba koja trazi lozinku iza vrata ipak ga iz nekog razloga pusti da udje unutra. Tu jedino moze da bude da je kompletiranje scene sadrzavalo da posmatrac udje unutra a ne da kaze lozinku. Naravno, najbolje je pridrzavati se tecnosti scenarija. Ne treba zaboraviti da sam ja osoba koja je napisala ovu knjigu, nakon sto je prvo testirala sve ovo.

SAZNANJE III

Spoljni svet je samo ogledalo

Posle price o scenariju ima jos jedna gotovo jos neverovatnija stvar, a to je, da su svi ljudu u svetu posmatraca ustvari – on sam! Svaka osoba koja dostigne ovo shvatanje je prosvetljena… delimicno. Svaki covek ima svoj sopstveni prostor realnosti u kome ima svoje jedinstvene dogadjaje, i iskustva, koje sam stvara! Dolaskom na ovaj svet dusa je okruzena kolektivnom mislju tj. prosecnim misljenjima svih ljudi iz njihovih prostora realnosti. Ono sto onda sledi je nesvesno kreiranje svog sveta u kome uglavnom dominira kolektivna svest nad svescu posmatraca u njegovom prostoru realnosti. Kad je covek prosvetljen on onda svesno kreira i moze da svojim odredjenim pozitivnim razmisljanjem izgradi svoj svet, u kome je svoj uticaj svesti znatno prosirio, a smanjio je uticaj kolektivne svesti za njega u njegovom prostoru, ali takodje i generalno doprinosi boljitku kolektivnoj svesti tj. citavom covecanstvu. Kako individualni prostori realnosti deluju sa kolektivnom svescu, objasnicu jednostavno i slikovito kako to sve funkcionise. Recimo da uzmemo jednu elipsastu prostoriju koju gledamo iz pticije perspektive. Dacemo joj naziv kolektivna svest. Oko nje imamo, deset zasebnih prostorija uzduz celog elipsastog oblika glavne prostorije. Tih deset prostorija su deset zasebnih prostora realnosti. Iz pticije perspektive imamo sve sad nalik cvetu, sa centralni zutim krugom i deset latica oko njega. U svakoj od deset zasebnih prostorija boravi po jedna osoba, i ona simbolizuje posmatraca. Zadatak u svakoj prostoriji je da posmatrac nesto nacrta, iz glave, na jednom listu praznog papira. Moguce je da u jednom trenutku izadje iz svoje sobe samo jedan, i da boravi u centralnoj prostoriji gde se i ostavljaju crtezi. Kad se ta osoba vrati u svoju sobu moguce je da druga otvori vrata i udje u centralnu, tako da se nikada niko ne sretne. Osoba u svojoj prostoriji nemora da brine za kolicinu praznog papira koja joj stoji na raspolaganju. Za neku svoju narednu ispiraciju, moze da iz centralne sobe iznese jedan popunjen papir koji je vec neko ostavio, ali samo ako ostavi svoj jedan papir na kojoj je njegov crtez. I to je cela prica, posmatrac koji ima svoj zaseban prostor realnosti koji je razlicit od drigih prostora realnosti, opet dobija tj. sagledava kolektivnu svest koja je neki prosek svih prostora realnosti, al i doprinosi nesto prema njoj.

Dakle, ceo zivot se gledalo na druge ljude i obracala paznja na njihove reakcije, ceo zivot se obracala paznja vise na sve a najmanje na sebe same. Covekova cula su odlicno odradila svoj posao, te ga drze u stalnom osmatranju “neceg tamo”. A sto se dublje gleda u nesto, to je posmatranje tog neceg – uze. Sto se tice ljudi, ako neka osoba za nekog drugog gaji odredjeno negativno misljenje on ce vracati tako da dokaze da je takvo misljenje u vezi te stvari, ako je generalno negativno o tom coveku on ce generalno da dokazuje da je upravo taj za koga je smatran. Evo jednog primera: covek ima dva poznanika, u jednog veruje da moze da mu poveri bilo sta a u drugog bas i ne. Prvi mu nekako uvek pomogne u necemu ili mu da neki savet, pozitivno ga iznenadi, a drugi ga nekako uvek razocara. Sta je upitanju? Toliko je jednostavno. Prvi mu obicno vraca ono kakvo ovaj ima misljenje i stav o njemu, dok mu drugi zaista dokazuje da nije dostojan toga necega. Ako covek promeni generalno pozitivno misljenje o nekom i taj ce se promenuti na bolje! Ljude koje covek duze poznaje sporije ce se promeniti, jer vec u podsvesti postoji snazno utisnuto misljenje o njima. Neretko je to da covek ako ima dugogodisnjeg prijatelja sa kojim slicno razmislja, prica, i sve rade zajedno, da mu se cini da je gotovo isti ko on! Ceo zivot ljudi pokusavaju da promene nesto izvan njih samih, umesto da prvo promene sebe. Ceo zivot ljudi pokusavaju uraditi nesto samo sa svojom – direktnom namerom! Sto se tice posmatranja ljudi, stvari, i dogadaja vazi ono slicno ko i za “dizanje bitnosti”, ocemu sam pisao. Sve sto postoji je neutralnog karaktera, sve dok mu covek ne da neko odredjeno znacenje, a menjanjem perspektiva prema tom necemu menjaju se i odnosi izmedju te stvari i posmatraca. Ako je pitanje nekog koji pocinje da kapira sve ovo: “a znaci ako je sve ovo kao san, na neki nacin, znaci li da mogu da radim sta god hocu?” Odgovor je – i da i ne… Ako se uradi nesto i nekom na silu tj. nazao, “svet” ce krenuti silom da vrati ucinjeno. I vratice. A rekao sam da, jer osoba stvarno moze da uradi pozitivno sta god hoce, znaci prijatne stvari za sebe i druge, dobra dela, i najzad ostvari sve svoje plemenite ciljeve. Koristi se obavezno pravilo u ovome svemu koje kaze – sto ne zelis sebi ne zeli i drugima. Svaki posmatrac ima stavove o sebi, i stavove o ljudima koji ga okruzuju. Uze posmatranje tj. nepostojanje uzroka, je nesto sto se, zbog vocstva uma, uglavnom kod nesavesnih stvaralaca primecuje. Osoba smatra da je ona ovakva i onakva, i kreira stravove da su po karakteru i temperamentu drugi razliciti jedni od drugih, Mika je dobar, Zika namcor, Pera stidljiv,… Uopsteno posmatranje tj. postojanje uzroka, je nesto sto vazi da iako npr. covek poznaje sto osoba i svaka od njih je razlicita i naravno ima neku svoju pricu oni ce se opet suptilno prilagodjavati posmatracu tj. pratiti njegovo vidjenje samog sebe prvo. Evo dva primera. U prvom, covek za sebe istinski (podsvesno) misli da je lep, a za druge ljude generalno da cesto ismevaju druge zbog fizickog izgleda. U drugom misli za sebe da istinski nije lep, a da generalno ljudi ne ismevaju druge zbog fizickog izgleda. U prvom primeru ce dobiti to da samo cuje negde kako su nekog, ili vidi dok nekog trenutno ismevaju, ali njega ne bi ismevali. U drugom primeru, bi opet preovladao stav o samome sebi, i desavalo bi se to da bi ljudi nakraju poceli da ismejavaju takvu osobu. Ako bi po prvom primeru covek ipak bio ismevan, velika je verovatnoca da iako za sebe zaista misli da je lep, on ismeva druge po izgledu pa mu se to isto vraca! Ono sto se radi ce brze da se vrati nego ono sto se misli! Ako jedna osoba uradi nesto ruzno drugoj osobi, ako zaista je ubedjen da mu ta osoba nebi nikad uradila nista slicno, onda je mala verovatnoca da bi mu ta osoba vratila, ali velika da bi mu vratila neka druga istom, ili slicnom merom. Iskoristicu ovde priliku da rezimiram generalno: ako se necega plasite – to nesto ce vas pojuriti, ako se necega na svom telu stidite – neko ce naglasiti upravo taj vas deo tela, ako imate tremu da vam neko ne dodje – taj neko ce vam doci, ako vam se nesvidja u svom radnom kolektivu – taj kolektiv ce se truditi da vas otera odatle, itd.

Ono kako podsvest kreira jeste da sto suptilnije “prodje ispod ostrog pogleda uma”. A veoma je suptilno! Da nije, svako bi vec odavno uvideo da on sam kreira svoj svet. Ali sta se desilo, kako se sve ovo predvidelo?? Evo price… Prvo, svi ljudi i sve stvari su jedno. Ne postoji odvojenost, i dostizanje ovog shvatanja je potpuna prosvetljenost. Inace, da li se nekom desilo da se u prodavnici necka oko nekog predmeta ili ga nevoljno kupuje jer mu treba da konacno zavrsi nesto… i taj predmet se pokvari posle dva koriscenja? Ili, ceo dan je na bazenu lepo vreme i sunce sija bez oblacica na nebu, i odjednom se posmatrac silovito posvadja sa nekim… i za pola sata se spusti neverovatan pljusak? Da, posmatrac i sve sto on vidi u svom prostoru realnosti su – ON. Dalje, covek na ovaj svet dolazi sa dusom koja je rezultat predhodnih zivota. On dobija okruzenje u zavisnosti od trenutne frekfencije duse. Pod okruzenjem podrazumevam pol, zdravlje, izgled, roditelje, zemlju u kojoj se radja, kakvo ce mu ime roditelji dati, finansijske prilike porodice,… Od toga momenta covek sam kreira svoj svet, ne postoji nesto sto se naziva sudbina! Dolaskom iz nematerijalnog u ovaj fizicki svet tj. u telo, um zaboravlja sve, dogadja se amnezija… Time um u startu individualizira sebe, “ja sam ja a oni su neki tamo”. Zamisljeno je da sve sto dusa zazeli, um je tu da joj pomogne da dodje do toga. Medjutim paradoks je da time sto je um doziveo amneziju, desava se potpuno obrnuto. Um, kako covek sazreva i stice iskustva, pocinje sve vise da komanduje dusi. Covek je vremenom totalno postao udubljen u iluziju fizickog sveta, gde je ubedjen da u svemu sto se desava oko njega on nicemu nije uzrok! Dusa je ta koja postaje vecinom samo nemi svedok. Ako dusa oseca nesto ona jednostavno oseca, zna sta bi trenutno a sta ne, medjutim, um odmah daje komentare i uglavnom odvlaci dusu od toga zeljenog. Ovo je slicno kao sto sam pisao gore za san. U snu ako je um delimicno probudjen, ako se skrece na desno um to komentarise. Na javi, ako se npr. covek sprema da ide tamo gde mu se bas i ne svidja, na posao koji ne voli, dusa jednostavno zajedno sa telom odlazi tamo a um komentarise “ah opet na posao”. Iako um uglavnom, “nevino” komentarise on ustvari dobrim delom kreira, i prebacuje fokus ka nezeljenim stvarima i tako kasnije odvlaci dusu na mesta u kojima ona reaguje ne tako lepim emocijama. Poredjenja radi, ako se dva drugara sretnu i pocnu se lepo druziti i slagati, ali se vremenom ispostavi da je jedan vise galamdzija dok je drugi vise tih i povucen, vremenom zbog nametljivosti preovladace onaj koji je glasniji. Prica o utisavanju uma i posmatranjem u sadasnjem trenutku – dusa najzad povraca kontrolu i daje zadatke umu. Um postaje alat duse. Mada oni ne mogu jedno bez drugoga zato je potrebna uskladjenost da bi se doslo do zeljenog cilja. A sta je zapravo bilo ono istaknutije na pocetku zivota? Po mom misljenju je to dusa. Secam se da sam kao mali uradio nesto, i onda bih se umom veoma zacudjeno zapitao zasto sam ja to sad uradio i kako sam ja to uopste znao da se to tako radi. Ljudi obicno pamte detinjstvo da je bilo sve lepse i lakse, a kad odrastu misle da je sve palo na njihova pleca. Naravno, oni misle da je tako. Oni to onda i dobijaju, ali opet donekle. Kada su bili mali, roditelji bi ih uhvatili za ruku i vodili sa sobom. Tada su deca osmatrala. I samo osmatrala. Bili su pravi posmatraci, prepusteci se toku. I kad porastu i budu odrasle osobe, kosmicka sila im opet pomaze. Ko pomaze travi u divljini da raste? Ko pomaze da od semena izraste ogromno drvo? Tezi se uvek ka rastu i razvoju. Kad covek dodje i udari palicom po travi, on je slomio, i zaustavio rast. Zato je u ratnom stanju sve zaustavljeno, sto zbog ratnih razaranja sto zbog takve energije. Ostaju samo danima price po rovovima i cekanje na sledeci potez. Kada se osecamo lepo imamo osecaj da vreme brzo leti, a obrnuto, da jako sporo prolazi. Zato sam i rekao da vreme bude samo orjentir. Poenta je osecati se lepo. Uvek. Zato su tu emocije, da pokazu sta je razlika. Svako gleda da se izbavi od emocija besa, mrznje, straha, zavisti, i da se pomeri u ono u cemu se oseca prijatno a to je osecanje ljubavi, radosti, zahvalnosti. Isto kao i belo bez crnog, dan bez noci, toplo bez hladnog, kada bi postojala samo ljubav, kako bi ljudi znali sta je to bez postojanja suprotnog, a to je – mrznja. Koja je poenta zivota? Poenta zivota je ziveti. Bilo kako. I nakraju spoznati pravog sebe – stvaraoca. Ovaj svet je jedno veliko igraliste. Jedino sto bi svako voleo dok se igra da se igra udobno, na udobnom mestu sa lepim igrackama. Kada dusa dodje na ovaj svet ona hrli da se igra i istrazuje. Dete do nekih prvih sedam – osam godina veruje u sve sto joj se kaze. Do tada ce pokupiti sva misljenja iz okoline i oformice svoju licnost. Obicno se krece sa pricama kako je zivot tezak, i kako samo najaci opstaju. Kako za sve u zivotu se treba naprosno potruditi, i kako se svako bori za svoje mesto pod suncem. Dete koje prisustvuje takvim pricama starijih, ono ce idalje graditi kule od blata i bezbrizno se igrati ne mareci za to. Ali, steta je vec ucinjena. Ako su krenuli u siromasnoj porodici uglavnom ce kasnije ostati siromasni, a ako su krenuli u bogatoj, ma koliko to cudno zvucalo, bice im tesko da postanu siromasni. Posle skola, gde ce biti uglavnom usmereni ka “kretanju pravom linijom” i “pripremanjem za buducnost”, ceka svet odraslih u kojem se mnogo veruje vestima na televiziji i u novinama. Ako covek ode do bioskopa, i pogleda dobar horor film, on ce se uplasiti, ali pri izlasku iz bioskopa on ce znati da je to samo film i nista vise. Medjutim, ako procita nesto u crnoj hronici on ce automacki da negativno reaguje i da poveruje u to. Setimo se naravno zakona privlacenja, tako da nije nista cudno ako se nesto slicno posle u komsiluku desi. Naravno da on nije svestan da je upravo on to kreirao. Fokusiranjem i reagovanjem na to sta nikako ne zeli da dozivi.

Tipovi energetskog oponasanja posmatraca. U svom prostoru realnosti, kad je upitanju energetsko oponasanje, tj. ono, spoljasnji svet je samo ogledalo, posmatrac ce se susretati sa razlicitim tipovima oponasanja njega od strane ljudi. Da takvi tipovi postoje, to se najbolje vidi na javnim mestima. Tu su ljudi koji oslikavaju posmatracevo staro vidjenje sveta, ljudi koji oslikavaju posmatracevo novo vidjenje sveta, pomagaci, i blizanci. Ljudi koji oslikavaju njegovo staro vidjenje sveta ce se ponasati ili pricati (iznositi stavove) na javnim mestima isto onako kako se posmatrac pre ponasao ili pricao, pre svoje radikalne promene. Ljudi koji oslikavaju njegovo novo vidjenje sveta ce se ponasati onako kako se sada on ponasa ili prica. Pomagac je osoba od koje ce posmatrac dobijati neku pomoc za ceo period koliko ga isti poznaje, pa makar i u vidu saveta. Pomagac je tokom celog perioda poznavanja neobicno blago naklonjen posmatracu, zbog kojeg ovome drugom moze biti simpatican (u prijateljskom smislu). Cini se da pomagac jednostavno hoce da mu pomogne, bez ikakvog razloga. Nemora postojati neki odredjeni odnos izmedju njih, kao sto je odnos druzenja, ili neki odredjeni vremenski period. Blizanac je covek koji nesvesno, doslovno, oponasa posmatraca. Ako, primera radi, se posmatrac u nekom trznom centru sa drustvom, glasno nasmeje i doda neku opasku, posle odredjenog vremena, kad zaboravi na to, blizanac ce isto tako glasno da se nasmeje u svom drustvu sa istom takvom opaskom! Pomagaca i blizanaca moze biti vise, ali uglavnom mnogo manje od prva dva tipa.

Ekspanzija. Ako za zakon privlacenja vazi da slicna energija privlaci slicnu, onda za ekspanziju vazi da energija ide tamo gde, il nasta, ide i posmatraceva koncentracija. Postoje tri vrste ekspanzija a to su: ekspanzija prostim gledanjem, ekspanzija davanjem energije nekome ili necemu, i ekspanzija davanjem energije sebi. Ekspanzija prostim gledanjem jeste to da kad posmatrac posmatra nekog ili nesto bez davanja nekog znacenja, to ce mu se „umnozavati“ i on ce dobiti u buducnosti jos toga da gleda, fakticki on dobija iskustvo gledanja. Iskustvo davanjem energije nekome ili necemu (nekom brendu na primer), je kada posmatrac duze vreme energetski doprinosi da se u njegovom prostoru realnosti neko ili nesto… “umnozava”, bilo uzlaznom ili nizlaznom putanjom. Najbolji primer, kako to funkcionise je sledeci. Posmatrac sazna za nekog da ima malu firmu za proizvodnju, jedan objekat i da ju je otvorio pre deset godina. Ako kroz vreme, on cuje, opazi, razmislja, kometarise o vlasniku te firme, ili o samoj firmi, npr. svidja mu se proizvod te firme, a sve je to vezano za pozitivan napredak, odjednom ce cuti kako vlasnik gradi jos jedan objekat ili je vec otvorio jos jedan objekat, ili prosiruje posao. Ako se bazira na proizvod vise nego na vlasnika firme onda ce vidjati jos novih proizvoda te firme, jos raznovrsnije ili kvalitetnije proizvode, itd. Ekspanzija davanjem energije sebi je, nazalost, najmanje koriscena ekspanzija! Takva ekspanzija znaci da posmatrac istice sebe. Pod tim ne smatram “gazenje preko mrtvih”, ili “gledanje drugih sa visine”, ili puko hvalisanje. Istina je ta, da ce coveku uvek trebati dozvola za nesto. Dozvole od drugih al najvise od sebe! Naravno da je za to najvise zasluzan um, koji uvek ima potpitanje: “ako uradim ovo – Mika ce reci…” , “ako zapocnem ovo – kako ce to ispasti…”, “kako da krenem ovom stranom – da li bi me ljudi prihvatili…”…itd. Isticati sebe znaci nista manje nego vec biti nesto, bez osvrtanja i takmicenja sa drugima.

Glavni principi posmatraca. Glavni principi posmatraca su stavovi koji su mu primarni, i koji ce mu veoma pomoci u daljem stvaranju svoje realnosti. Oni se pamte naravno kroz afirmacije. Te principe um ne sme shvatiti egoisticki ili primenjivati egoisticki. Odlicni stavovi koje bi bilo dobro da se imaju su: “Sve se uvek zavrsi za moj napredak i na moju veliku radost”. Ovo je posebno dobro kada je upitanju primer sa pocetka njige kad se traze zatureni kljucevi. Kada se nesto desi sto kod duse izaziva odredjenu nelagodu, odmah promeniti emociju u neku veseliju i pristupiti sa: “Ma sigurno mi se namesta nesto mnogo, mnogo bolje od ovoga”. Ne shvatiti taj dogadjaj kao radostan, nego se kao radovati time sto ce sada, kad se vec desilo to sto se desilo, stici velikodusna i radosna nagrada u vidu neke odredjene prednosti. Posmatranjem drugih ljudi kao sebe samog, posmatrac izbegava egoisticki pristup kao npr. “sve se uvek zavrsi u moju korist…”. Drugi sta je: “Ja mogu sve, ali nemoram nista”. Treci stav je: “Svi mi rado pomazu”, ili “meni svi rado pomazu”. 

Pitanje: Koja je razlika izmedju sire bitnosti i ekspanzije?

Odgovor je – Sira bitnost se moze posmatrati kao cesce potenciranje, preterivanje, forsiranje necega. Ekspanzija se moze posmatrati kao dugorocnije koncentrisanje na nesto.

SAZNANJE IV

Masta

Sad sam dosao do tacke da pocnem sa time kako svoj zelje pretvoriti u realnost. Ovde sledi prica o indirektnom kreiranju novog scenarija. Masta. To sto nema deteta da ju je koristilo. Dovoljna je bila i fotelja da se od toga nacini luksuzni automobil. Dovoljna je bila kartonska kutija da se od toga nacini prelep zamak za lutke. Kada se odraslima pomene masta, prva asocijacija im je nesto sto je vezano za rano detinjstvo ili mozda jednorog?! Masta je samo masta i nista vise… A masta je ustvari, ono sto kreira i sto pokrece coveka kroz kreirano! Masta je sve! Masta je ta “nevidljiva kosmicka sila”… Indirektna namera coveka se ostvaruje i kroz mastu. Scenario moze da bude napravljen i indirektnom namerom posmatraca. Covek, ne znajuci da masta kreira, masta stalno nadolazece probleme i to i bude. U masti je mozda najkorisnije to sto se menja i prosiruje svest, prosiruju zone udobnosti, dobija spremnost, kao i stvaraju osecanja necega. Reko sam da um stvara razne slike neceg sto je bilo i to je vizualizacija. Imaginacija je ono sto bi se htelo u budusnosti.

Ovde dolazimo do cetvrtog velikog koraka a to je zelja za necim tj. sta je tacno cilj da se postigne. Treba tacno znati sta se hoce i koji je cilj, a cilj ne treba da bude prekopiran od nekog drugog coveka. Kada se pomisli sta se hoce i kakav se zivot zeli ziveti, onda treba opet razmisliti. Jer, da li je to zaista ono sto se hoce. Veoma je moguce da sadasnje zelje i nisu bas ono sto bi se zelelo. Prva bi zelja bila nekom da ima da vrati ratu kredita. Posle istinskog kako zeli da zivi, bilo bi to otplacen kredit i posao iz snova. Dusa u svakom zivotu nastupa sa vec odprilike odredjenim frekvencijama tj. frekvencijama na kojoj je ona sama i koje medjusobno nisu suprotne. Na primer, odredjena dusa je na frekfenciji baratanja novcem ili generalno sticanje bogatstva, al kroz zivot takvog coveka uce, tj. njegov um to nakraju prihvata, da je novac rdjav, da novac kvari ljude, itd. Taj tako naucen covek ide sto dalje od sticanja novca i materijalnih stvari. Kasnije radeci u nekoj drugacijoj delatnosti, njegov skriveni talenat za ekonomiju i finansije, gde bi mu sve islo glatko i gde bi mnogo vise napredovao, ostace neiskoriscen. Ako mu je frekfencija sticanje bogatstva, moze da, krenuvsi nekim drugim putevima, ne dozvoli samome sebi da bude onaj koji stice bogatstvo. E sad, jedno je sticanje bogatstva, a drugo je manifestovanje samog novca. Novac ne bi trebao da bude cilj sam po sebi. Ljubav prema novcu treba da postoji.  Medjutim, cilj ne treba da bude sam novac jer je novac samo sredstvo za postizanje cilja. Recimo da neko privatno prodaje nesto u vrednosti od sto evra. Kada se to nesto svidi kupcu, on nabavi novac i nadje se sa prodavcem. Sta ako prodavac odjednom pokloni tu stvar prodavcu? Onda ce poklonoprimac da ima tu stvar, ali imanje te stvari mu je i bila poenta. Dodeljivanje te stvari na poklon je bilo takodje samo sredstvo za postizanje cilja.

Sada cu objasniti kako imaginirati. Ovako sam ja vezbao. Uzmem telefon u ruku prinesem ga malo blize sebi, osmotrim ga, i zatim odlozim telefon pored sebe. Zatvorim oci i ponovim proces. U glavi je mutna slika vidim telefon kako pruzam ruku prema njemu osecam kako sam ga uzeo i sad mi je u saci, zatim gledam kako ga prinosim sebi i osecam u vizualizaciji kako pomeram ruku, kao osmatram ga i spustim ga pored sebe. Vremenom ce i slika bivati bistrija. Za imaginaciju, koristio sam drugaciju tehniku. Recimo da u coveku postoji zelja za stanom novim. Uzecu za primer stan, i provlacicu ga kroz celu knjigu. Fakticki covek treba da ima indirektnu nameru da je vlasnik tog stana, ali sticicu do toga. Odprilike zna kakav i koliki stan hoce. On moze imaginirati generalno kreativno kakav stan hoce tj. da ga nije nigde video ili imaginirati stan koji je video. U prvom slucaju slobodan je da smislja sta god zeli tj, kakav stan da mu bude. U drugom slucaju video je stan, unutrasnjost stana bilo na slikama bilo na videu. Pozeljno bi bilo zbog percepcije da ide da obidje taj stan sto se prodaje, ali i nemora. Ako je stan vidjen u na slikama nek se dobro pogledaju slike i u glavi odredi kojim sobama se hoda i u kojima stoji. Gde je kupatilo, itd. Video je zato bolji a najbolje je da se predhodno obisao stan. Uglavnom, izabere se stan kakav se zeli. Legne se ravno na ledja u krevet, samo sa jastucetom ispod glave, i rukama pored tela, noge blago rasirene. Glava moze da bude nagnuta blago unapred za mozda jedan centimetar, odnosno bradom prema dole, radi bolje udobnosti. Da u prostoriji i sire bude tisina i da bude mracno (ili koristiti povez za oci za spavanje). Da se covek opusti, i bude sto relaksiraniji i da se ne pomera. Posmatrac ne treba da ulazi u mastu, a da nije lepo raspolozen. Nesme da ulazi pogotovo besan, ljut, uplasen, gladan, zabrinut, tuzan, jer bi sve to otislo u podsvest. Mastu ne treba koristiti precesto, i pogotovo je ne treba forsirati. Dakle, u pocetku, gde rad mozga jos nije usporen, imaginacija bice ometana zbog uma. Pustiti neko vreme dok se ne oseti da je veoma relaksirajuce stanje ali ne da se udje u stanje pospanosti, iz razloga jer bi onda um bio previse opusten za mastanje. U slucaju pak, da se nije dostigao “veoma relaksirajuci” nivo, onda bi um “pomagao” na razne nacine. Ili bi preuvelicavao nesto lepo ili bi ubacivao razne ne tako prijatne stvari, ili aktivirao ne tako prijatne emocije. Npr. mastalac masta da je u svom stanu i onda um doda da na vratima stoji zena koja lupa i vice kako je taj stan njen. Umom se ne krece kroz mastu nego direktnom namerom. Ako se u masti prolazi kroz zidove ili propada kroz pod, znaci da se ne upravlja direktnom namerom vec umom. Dakle, kad je postignuto totalno opustanje onda krece… Zamisliti taj stan, izgledace ko na slici da je, zatim mentalno “zakoraciti” u taj stan. Zaboravljeno je na spoljni svet i sada se boravi totalno u glavi. U stanu se stoji dakle, spusta se pogled vide se noge podize se pogled i pruzaju se obe ruke ispred i vide se sake dok se stoji u sobi koja je vidjena na slici. Ne gleda se u masti iz trecag lica, vec iz prvog. Ne posmatra se kao film, jer to je vizualizacija, vec se aktivno ucestvuje u imaginaciji. Mentalno aktivirati svih pet cula (u masti). Zatim dok se oseca tlo pod nogama u masti koracati i pruziti ruku i uhvatiti se npr. za kvaku i dok se oseca kvaka otvoriti vrata i uci u drugu prostoriju. Posto se videlo na slikama i ne zna se raspored onda se inprovizuje te ulaskom u drugu prostoriju ulazi se u sledecu sobu ili trpezariju koja se videla na slici. Ako je stan namesten onda se prilazi i do kreveta i sedne se na njega, ili se otvori orman. Sve vreme dok boravi u masti da oseca da je na tom mestu i da mu se trenutno sve to desava. To znaci da mastalac u masti npr. kod nekog dogadjaja, treba da se oseca u kao da mu se to stvarno desava u sadasnjem trenutku, a da se, sto se tice mesta, on stvarno nalazi na tom mestu i posmatra odatle. Ako je stan vidjen na videu onda se moze delimicno koristiti percepcija. Npr. ide se ka kuhinjskom stolu u toj trpezariji a onda se skrece levo i hoda se kroz hodnik i dolazi do kupatila. Ako se na videu vidi prozor i vidi se sa njega nesto u daljini onda nek se tako uradi i u masti. U slucaju da se stan obisao i raspored zapamtio, onda je pravo olaksanje te zadovoljstvo hodati, penjati se uz stepenice, sedeti na stolicama, otvarati i zatvarati vrata, itd. Jer je tada percepcija puna. Ako se kroz mastu ide kroz taj stan sa time da se testira imaginacija ili razgleda stan, to nece nista uciniti da se taj stan i dobije. Ako onaj koji imaginira vice u masti da je stan njegov, nista nije uradio time jer nije sebe ubedio u to. Moguce je da ce i prosetati kroz neki prelep stan ali tudj. Najzad dolazimo do toga kako se nesto dobija. U imaginaciji, treba dati zivot tom stanu. Moze se npr. ubaciti neki namestaj gde se negde video i onda sedeti u njemu, moze se promeniti boja zidova da bude u boju kakva se hoce. Mogu se staviti i male saksije sa cvecem. U mastu se treba uziveti. Ako se doseta do stolice i sedne na nju, baci se pogled na radiator i reci kako prijatno greje. Osecati toplinu koja nadolazi iz pravca radijatora, dok se sa ulice blago cuju automobili kako prolaze. Mozda u ormanu postoji i neki ofinger? Da li u odredjenoj sobi mirise na nov namestaj ili se oseca na sveze okreceno? A onda ce doci momenat u masti, kada ce mastalac udubljen u sve to stati i reci sam sebi – ovo je moj stan ili, najzad uzivam u njemu, sto je i znak da se poverovalo u to. Posle poverovanja da je zelja ispunjena, odmah, a sve u kontinuitetu, slede jos sledecih tri dozivljaja po redosledu. Dakle aktivirace se prijatna emocija sa osecanjem necega (ovog puta posedovanje stana). Treci dozivljaj je osecaj da napokon moze da se odahne, jer je sada stan u posedu mastaoca. Zatim, u toj zamisljenosti, aktivirace se i misli jedva budnog uma na sekund – dva, tipa sta bi mi sad drugovi rekli za ovaj stan ili, super, sad ce mi lakse biti da stignem tu i tu, ili, e sad cu da ubacim namestaj kakav ja hocu, sto cini cetvrti dozivljaj, koji jedini nije neophodan da se desi. Svih ovih cetiri dozivljaja idu u celukupno osecanje da je zelja ispunjena. Naravno, ovom prilikom je pokazana i jasna indirektna namera. Celokupno osecanje ispunjene zelje razlikujem, radi boljeg razumevanja, i od osecaja i od osecanja necega, i od emocija. Ono je mesavina izmedju osecanja necega i prijatne emocije (ili emocija), i desava se nakon toga sto mastalac “dozivi” saznanje da mu je zelja ispunjena. Ako nekom ovo sa celokupnim osecanjem ispunjene zelje zvuci pomalo komplikovano, ne treba da mu bude. Do sada sam usko rasclanio emocije, osecaje i osecanje necega, ali kod celokupnog osecanja ispunjene zelje uvek se gleda sire i postavlja univerzalno pitanje – kako se mastalac trenutno oseca sada, kada mu je zelja ispunjena? Odvojiti tada vreme na kratko i koncentrisati se na to, sta se to u telu trenutno oseca u vezi ispunjenja te zelje? Mastalac moze u masti dok su npr. njegovi rodjaci jos uvek na njegovoj proslavi useljenja u tom novom stanu, zastati i primetiti sebe… hm, kako se to trenutno osecam? Kakav je osecaj da je taj stan sada moj i samo moj? Celokupno osecanje da je zelja ispunjena je proporcijalno snazna samom zeljom duse za tim sto se zelelo. Nekom ce osecaj biti jedva primetan, nekom jaci, a nekom ce krenuti suze radosnice na oci. Posle toga da se odmah: ili da se dopusti stanje pospanosti ili da se definitivno utone u san. Time se celokupan osecaj da je zelja ispunjena, slabije ili jace memorise u podsvesti tj. u dusi. To je zapravo natapanje podsvesti. To je mnogo jace od afirmacija. Ako se utone u san bice mnogo jace dejstvo nego ako bi se bilo pospano, a najmanje ce biti ako se odmah otvore oci (ali opet kolko-tolko bice). Celokupno osecanje da je zelja ispunjena moze, ako se bude npr. u stanju pospanosti, da se nakon toga odrzi i oseca vremenski u minutima, a moze i satima. Ako se osetilo da je zelja ispunjena onda svakako ima efekta. Ako se pita dal se postigao zeljeni rezultat, onda testirati ovako. Ako se ima potreba za imaginiranjem radi postizanja celokupnog osecaja ispunjene zelje onda nije, a ako se ne oseca potreba onda je dovoljno. Jer iskreno, kako zeleti nesto sto se ima zar ne? Osecanjem ispunjene zelje koje je pravilno utisnito u podsvest aktivira se tajming. Tajming znaci da je konstruisana scena u nekom od buducih scenarija u kojem mastalac ima to sto je hteo, i da postoji potencijalna mogucnost da se pojavi u fizickom svetu. Za tajming ce se uzeti sve u obzir, koliko je neko udaljen od toga, izjednacavanje, jacina indirektne namere, raspolozenje osobe koja svesno kreira, druge predispozicije duse, itd. Tajming dobijanja nikad nije poznat. Tajming se ne racuna samo kao kretanje posmatraca u vremenu tj. u umovoj percepciji vremena vec i kretanje u prostoru, ali i kolicini obavljenih stvari. Generalno covek ceo zivot dobija nesto na malo pre objasnjen nacin, tj. celokupnim osecanjem ispunjene zelje. On zapne, muci i trudi se i onda kad misli i oseca da je najzad zasluzio to nesto on to nakraju i dobije! Zapravo ako posle svih napora i nerviranja, i posle duzeg vremena, najzad podsvesno aktivira da ima to nesto tj. da mu to sigurno sleduje, on ce to i verovatno i dobiti! Znaci, u podsvest je utisnuto mastom tj. osecajem imanja da se ima npr. stan. Ako se u nekim drugim imaginacijama, npr. zamislja neko bolje radno mesto onda je obavezno da se u toj novoj masti zadrzava staro znanje iz masti. Znaci sad se masta o novom radnom mestu, ali se i gleda gde se “ima” stan. Daljim mastanjima se povezuje prica. Posao koji bi voleo da obavlja nalazi se u tom delu grada gde se “ima” stan jer je tako zgodno.  Ili masta se o vecem stanu jer se vec bio “dobio” manji. U novoj masti ako je mastalac poverovao i prokometarisao ”super, moj prvi stan” onda se automacki vrsi negacija da se vec ima jedan stan (u masti), i time se pokazuje da se vise ne veruje u prvi. Tako bi mastalac po pravilu trebao poverovati i prokometarisati – super, moj drugi stan. Um ce se polako prilagodjavati novim stvarima koje se “imaju” u masti, tako da ce u fizickom svetu da daje nove ideje kao da se vec nalazi u tome sto je narucio. Ako covek prolazi pored nekog izloga sa zidnim slikama, moze da svrati da pogleda koja mu to slika najvise pase za njegov “novi stan”. Ako je upitanju osoba, moze pogledati na internetu neki lep restoran da izvede njegovog “novog partnera”. Time se mastom ne prilagodjava samo um, vec je postepeno i dusi sve udobnije. Naravno da nije isto kad neko gleda zidne slike za stan i kad neko ide sa prodavcem da razgleda taj stan, tj. ako neko nije navikao na to, verovatno ce mu u pocetku biti lagodnije da pogleda zidne slike nego da direktno ide da razgleda stan. Dobro je poceti od negde. Ali kako uopste proveriti udobnost na nesto? Generalno, ako se posmatrac sprema da upravo uradi nesto ili radi nesto i oseca nalagodu, ne tremu vec nesto poput radije na bih ili ne ostaje mi se ovde, onda verovatno njegova dusa nije jos u tome (ili u nekim slucajevima nije vise za to). U imaginiranju je vazno napomenuti da sto se tice emocija, tu ne treba preterano reagovati nego kao nesto sto je normalno. Ne treba forsirati emocije. Na primer, ako je scena u kojem prijatalj mastaocu cestita za novi stan, i mastaoc se toliko odusevi da predje u sveru nekakve bajke. Naravno da ce osoba da se verovatno vise oduseviti sa prvom nekretninom nego sa trecom, ali ako se digne bitnost onda se stan samo odaljio mastaocu. Obicno se velika odusevljenja zavrsavaju razocarenjem. Znaci reagovati kao da je normalno sto se ima taj stan. Nikad ne mastati nacin, niti zavrsni nacin dolazenja do cilja, vec da je cilj vec postignut. Pre nego sto manifestuje nesto za sebe, posmatrac ce proci odredjeno “putovanje” do tog cilja. To putovanje i jeste proces kroz tajming do manifestacije. Da li je za manifestaciju potrebna neka akcija tj. potez u fizickom svetu od strane mastaoca? Naravno. Ta akcija je vec sadrzana u nekom od nadolazecih scenaria odnosno scena. Kod svesnog kreiranja pa primanja zeljenog, cela poenta je dobiti nesto sa minimalno potrosene sopstvene energije. Setimo se scenarija u jednom danu, sve je vec pripremljeno samo treba kompletirati scene. Tako je i kod namerne manifestacije, scene koje su vezane za naruceno su bukvalno namestene samo treba da se kompletiraju. Dakle desavace se u scenarijima da posmatrac treba da pruduzme neke poteze ili akcije tkz. “male korake” na pravom mestu u pravo vreme. Na primer, mastao je o velikom najmodernijem televizoru, a rodjak mu je kupio i ostavio kod nekog, a ovaj samo treba da dodje i da ga pokupi. Ili ga je rodjak zvao da se nadju u prodavnici gde ce mu kupiti taj televizor. Ili mu je rodjak rekao da mu posalje imejl sa slikom tog televizora da mu ovaj kupi. Naravno nemoguce je znati koliko poteza treba preduzeti do odredjenog cilja. Nikad nije da se posmatrac stvori u npr. njegovom novom stanu ko u nefizickom snu. Da bi bila nekretnina njegova, opet ce proci kroz odredjenu papirologiju.

Kod narucivanja u masti mastalac je direkno sam u kontaktu sa tim predmetom, osobom, dogadjajem. Npr. dok on vozi odredjeni automobil koji je “ima”, oseca i gleda iz prvog lica kako drzi volan, zatim poteze i stiska tipku za spustanje prozora, oseca vetar u kosi, cuje motor automobila, itd. Medjutim, on u masti moze dodati tj. ukljuciti i ljude koje licno poznaje. Oni ce igrati ulogu kojom uglavnom ucvrscuju mastaocu poverovanje u uspunjenu zelju. Dobar primer moze biti – cestitanje. Dakle, u primeru kod voznje automobila, osoba koja se poznaje ce sedeti na suvozacevom sedistu i govoriti kako je automobil predivan ili kako je iznenadjena tom prelepom bojom. Za primer stana, mogu da sede na kaucu i da kazu nesto tipa jao bas mi se svidja, pogotovo lokacija. Osoba koja se poznaje ce imati adekvatnu reakciju i ponasati se sto prirodnije za tu osobu da bi scena bila sto uverljivija. Tu podsecam na ono “ko drugome jamu kopa, sam u nju upada”. Paziti sta se, i u masti uopste, pomislja za druge ili o drugima. U masti takvu osobu predstavljati uz puno postovanje prema njoj, ko sto bi se imalo postovanja i prema sebi. Inace, samo ispunjenje zelje putem namernog stvaranja naziva se manifestacija a proces – manifestovanje. Sa odredjenim radnjama u masti menja se i svest mastaoca, sto je i primarno.  Mastaoc i predmet maste bi trebali “postati jedno”. Niko nece dobiti stan a da nije spreman za vlasnika stana, niko nece dobiti odredjen stan a da nije spreman za vlasnika tog stana. U masti je jako bitno i kakva je namera, jer ce takva nakraju biti i svest mastaoca koja ce mu se oslikati u fizickom svetu! Nije isto kad se masta o slobodnom stanu, i o tudjem stanu. Nije isto kad se masta o slobodnom potencijalnom partneru, i potencijalnom partneru koji je vec zauzet! Za manifestovanje odredjene osobe – ljubavnog partnera stvari funkcionisu malo drugacije sto cu kasnije pojasniti. Kreiranje u masti je lako. To je narucivanje, koje je i prva stvar kod samog procesa manifestacije, i uopste, peti veliki korak. Ono sto je prava zackoljica mnogim ljudima koji svesno kreiraju je primanje. Dakle recimo da covek naruci nesto preko interneta, za to je potrosio pet minuta vremena, ali za primanje toga cesto nije bio kuci pa nikad da podigne to nesto naruceno. Znaci da poslato i narucilac se jos nisu spojili. Kada je postignut osecaj da je zelja ispunjena, treba sto posto verovati u to kroz dane. Ne treba smisljati kako ce do toga doci, kao na primer kako ce doci taj stan, jer um ne moze da smisli nacine na koji nacin ce zelja biti ispunjena. Ono sto ce um uraditi jeste odmah pokusati da smisli nacin bas iz razloga povezivanja kao 1-2-3 koraka. Zato sam pre svega ovoga pisao kako sve to funkcionise. Ako se smislja nacin i pita kako, sta, kada, koliko, itd., znaci da se razmislja umom a ne dusom. To je kao u kaficu kada se konobaru naruci porudzbina za sok od jagode. A onda se posle jednog minuta odlazi iza sanka, i ispituje da li ce doci, da li je to zaista sok, da li je je jagoda unutra, kada ce doci. A moglo se sedeti sa sigurnoscu da ce ubrzo doci naruceni sok od jagode.

U masti, pri celokupnom osecanju ispunjene zelje i sam um je prisustvovao tome i tako kolko-tolko poverovao u to. U bioskopu, kada se gleda neki horor film, podsvest moze da iznese emociju, ili da se iznese osecanje necega, ali ne i to da je um poverovao da se to posmatracu zaista desava tj. da je to nesto direktno vezano za njega. Kada se um i dusa sloze oko necega tad postoji veliki potencijal da se to pojavi u materijalnom svetu. Da bi bili u toku jedno sa drugim, za manifestaciju se vremenom, povremeno i lagano mora primenjivati “izjednacavanje” a to su pretpostavka o ispunjenju zelje, verovanje u to, ponasanje kao, satisfakcije iz toga, razmisljanja iz toga, povratak u mastu, i gozba duse. Izjednacavanje ustvari znaci tri stvari, prvo: da covek od momenta narucivanja do dobijanja ostane pri tome sto je porucio, znaci bez premisljanja u vezi te narucene stvari. Drugo znacenje izjednacavanja je: da u slucaju da posmatrac nije u tome sto zeli da bude, ili je veoma udaljen od toga, ono ga vremenom dovede do toga, najcesce promenom u njemu samom. Trece znacenje je: da se um i dusa slazu oko odredjene narucene stvari. Tokom izjednacavanja uvek biti u sadasnjem trenutku. Izjednacavanje je bitno, a to da se covek uvek dobro oseca, moze samo da pomogne. Covek moze generalno da se vecinom dobro oseca a da ne manifestuje odredjenu zelju, jer mozda postoje neki “blokovi” koji sprecavaju dolazak manifestacije.

Pretpostavka o ispunjenju zelje. Kada se u masti otkloni postojanje osecaja zelje osecajem ispunjenja iste, iza nje ostaje samo pretpostavka da je ta zelja ispunjena. Zbog toga se u izjednacavanju uvek polazi od te pretpostavke. Iako um moze da simulira pretpostavku da se vec ima nesto, tehnika “narucivanja” u masti je ipak podsvesna pretpostavka da je zelja vec ispunjena. Pretpostavka o ispunjenju zelje je zapravo dvojnog oblika. Umova je pretpostavka jer um prihvata da je odredjena zelja vec ispunjena. Pretpostavka je duse jer ona oseca da je zelja vec ispunjena.

Verovanje u to, je da je to nesto naruceno i sto posto dolazi. Ako se pocne i preispitati, covek se priseti u vizualizaciji da je jednom bio u tom njegovom stanu, ili da mu je neko cestitao za to. Prisecanje same scene sluzi da se namiri um, tj. da mu se pruzi dokaz da je zelja vec ispunjena. Verovanje u to deluje kao neki provodnik izmedju svesti i podsvesti.

Ponasanja kao. Ponasanje znaci da se covek ponasa u skladu sa tim sto je “dobio”. Npr. ako je covek “dobio stan” onda ne moze vikati kako je nezadovoljan sto nema ili jos uvek nema stan. Ne moze ni govoriti ljudima ni kako ima, jer bi oni putem svojih pet cula opazili da ga on ustvari nema. Bili bi to kao gledanje kroz “ruzicaste naocare”. Moze da kaze kako on on je zainteresovan i gleda neki stan da pazari, dok u sebi misli kako ga on vec ima.

Posto se nadzire da je malo konfuzno to sto se misli da se vec ima a narucilo se, objasnicu ovu naizgled suprotnost sledecim primerom. Neko dok je na poslu narucio je racunar i on treba, normalno, da mu stigne na kucnu adresu. Dok je na poslu on razmislja kako ce da ga koristi. Znaci taj neko to jos nema al je narucio, i stize mu. Druga situacija je kad je kompijuter stigao ali je osoba otisla negde i od tamo razmisljala o racunaru kako jedva ceka da dodje kuci u koristi ga. Iako nije pored njega, on zna da ga vec ima i koristice ga jednom kad dodje kuci. Iako je u drugom primeru zvanicno imanje racunara jace od prvog, oba se svode na isto – naicice scena u kojoj ce racunar biti u vlasnistvu i koriscen od strane narucioca, sto znaci da on zna da ce tako biti, sto je i povod za dobro rasplozenje!

Satisfakcijom iz toga se pod pretpostavkom da je zelja vec ispunjena, dalje razvijaju i prijatne emocije i osecanja necega, iz perspektive onog, njega samog, cija je zelja ispunjena, i iz perspektive onog ko sad ima prilike da radi sve sto se moze raditi sa dobijenim. Veseliti se sto se vec ima to i sto ispunjava svoju svrhu. Satisfakcija iz toga moze se osecati kao npr. posto je zelja vec ispunjena, na koj nacin se uziva u tome necemu, sta sve moze da se radi sa tim, koliko se voli to nesto, iz perspektive: vlasnika te stvari, partnera toj osobi, ili svedoka tog dogadjaja,… Kod satisfakcije iz toga su upitanju osecaji, pa je najbolje objasniti kako to funkcionise na energetskom nivou. Prvo je upitanju sam objekat necega. To moze da bude bilo sta, od ljudi do predmeta, al recimo da je prvi osecaj nov automobil. Druga stvar je posmatracev odnos sa objektom. Koji je odnos posmatraca sa tim automobilom? Recimo, posmatrac je vlasnik istog. Treci osecaj je radnja, dakle sta se radi sa tim objektom tj. kakva iskustva posmatrac, kao vlasnik tog automobila, stice od istog. Osecaj kao radnja je npr. voznja tog auta do auto perionice. Na tih tri osecaja, se doda i neka lepa emocija koja prati to sve, te se nakraju prica sklopi u obliku osecanja necega. Sve se to odvija u sadasnjem trunutku. Posmatrac bi trebao da oseca odprilike sledece: on, kao vec vlasnik tog novog automobila, trenutno vozi taj automobil u auto perionicu i trenutno srecan je zbog toga. Ovo izjednacavanje je najbolje raditi u tihoj sobi, opusetnog stanja, i zatvorenih ociju. Dok se smenjuju osecaji, um ce pokazivati mentalne slike tj. vuzualizovace te stvari u kratkim iseccima, i eventualno ubaciti malcice maste. Znaci, radnje i emocije, iz perspektive vlasnika su primarne u odnosu na objekat. Npr.: “uh, kako je dobar osecaj za moj novi stan ubacujem veliki, moderan, kozni kauc”… ili “divno mi igledaju ove bele tapete, kada gledam kako ih majstori lepe, u mom novom stanu”. Osecanja tipa moj novi stan je predivan ili, “ja uzivam u mom stanu” jesu prihvatljiva, ali su neodredjeni, jer nepostoje radnje, te ih sto manje koristiti. Satisfakcije iz toga mozda nekom izgledaju tesko za izvoditi, ali ko je naucio da prepoznaje osecaje putem vezbe koje sam naveo u knjizi, njemu ne bi trebalo da predstavlja problem. Samo polako, izjednacavanje treba da predstavlja zadovoljstvo a ne trud.

Kod razmisljanja iz toga, nisu upitanju emocije i osecanja necega, vec je upitanju, a pod pretpostavkom da je zelja vec ispunjena,  umovo razmisljanje iz ispunjene zelje (iz odnosa prema objektu). Sledecim primerima bice objasnjeno kako najbolje koristiti razmisljanje iz toga. Najbolje je postaviti kratke konstatacije sebi, u svojoj glavi ili naglas, o tome kako je biti imaoc il sta se radi sa tim necim, tako da to nesto tj. sama manifestacija nebude primarna. Na primer: “Vozim danas da mi operu”… ”moj novi auto”, ili “Izvodim u ovaj otmeni restoran”… ”moju verenicu”, ili “kako uzivam da zovem drustvo”… ”u moj novi stan”, ili “bas mi je drago sto mi ta i ta cestita”… ”na dobijenom unapredjenju”, ili “svetlo zelene tapete idu odlicno u spavacoj sobi”… ”moje nove kuce”, ili “hm, da li da  upisem tenis ili plivanje”… ”jer mi je sada zdravlje odlicno”. Ovde takodje koristiti sto manje neodredjenih misaonih izjava poput jao kako je ovaj moj novi stan predivan, ili, koliko je ovaj udobniji od prethodnog, vec vise ubacivati neko razmisljanje iz objekta a vezano za radnju sa tim objektom.

Povratak u mastu. Narucivanje odredjene stvari u masti je bio postupak koji je imao za cilj da se u podsvest utisne da je zelja ispunjena i da ne postoji vise osecaj zelje za tim. Masta u izjednacavanju ima za cilj da se posmatrac ponasa kao da je vec zelja ispunjena. Princip mastanja je isti, glava ispod jastuceta, ruke pored tela, skoro pospano stanje,… Ako je upitanju stan onda se sa pretpostavkom ispunjene zelje u vezi toga, u masti, ide i izvlaci nesto iz frizidera za jelo i stavlja to na sto, seda za sto i vecera. Ili lezi na trosedu i prebacuje kanale preko daljinskog upravljaca. Ovde se treba sto opustenije osecati i ponasati kao vlasnik. Sa funkcionisanjem u masti treba uporedo osecati i celokupno osecanje ispunjene zelje. Kako se sada oseca kad se npr. ispred njega nalazi ispunjena zelja?

Izjednacavanje iscekivanjem. Da li se nekada nekom desilo da je uzeo telefon u ruke i pozvao nekog svog ukucanina koji je bio odsutan da dok se vraca kuci da mu kupi nesto na kiosku brze hrane? Posle odredjenog vremena posmatrac sedi kuci i ocekuje taj sedvic, ogladneo je od samog razmisljanja o tome, pljuvacne zlezde su u ustima proradile, oblizuje se, i zadovoljno trlja ruke… Posmatraca vise u tom zanosu ne zanima ni koliko taj sendvic kosta, ni gde ce da se nabavi, ni da li ce, ni koliko je sati… Sendvic mu se cini toliko blizu, ma gotovo pred ocima! Covek kada se iskreno priseti stvari koje je dobio u zivotu, tu skupocenu igracku kao manji, ili kasnije bas ta devojka koju je svaki momak hteo, seti se kako je zapravo dosao do toga. Kada je bio toliko skoncentrisan na krajnji rezultat da ga nije bilo briga nizasta drugo. Kao mali nije toliko dobijao manje, jeftinije igracke al bas tu veliku i skupocenu je dobio od svojih roditelja? Nije im ni dosadjivao za nju, imao je tu smirenost u sebi, jer jednostavno mu je ona bila “pred ocima”…

Gozba duse. Ovo izjednacavanje treba primenjivati tek kad su se vremenom primenjivali ostali tipovi istog. Dakle, gledanjem po internetu stvari koje se se narucile, sa pretpostavkom ispunjene zelje, i potpunog utisanog uma (nepostoji bitnost), relaksirano i u sadasnjim trenutku, pustiti dusu da se “nasladjuje” time sto se gleda. Reko sam da je na neki nacin ovo finalno izjednacavanje, zato sto se vec um i dusa navikli da “imaju” tu narucenu stvar. Dusa, ako se i um navikao na to, ce se osecati kao kod kuce, i po principu ekspanzije uvlacice posmatraca sve dublje u to sto gleda tj. ocrtavace u fizickom svetu sve vezano za to.

Iako su sve metode izjednacavanja – “izjednacavanje”, treba povremeno menjati metode. Da bi se uopste izjednacavanje i sprovodilo mora da postoji pretpostavka da je zelja vec ispunjena. Po efikasnosti sledi verovanja u to, razmisljanja iz toga, i izjednacavanje ocekivanjem. Na primer kod satisfakcije iz toga koje cine da posmatrac bude kao vlasnik stana, zadovoljen iskustvom od svog stana pre, nego sto mu se u fizickom svetu preslika isto to. Razmisljanjima iz toga um ostaje u fokusu da je vec u tome. Znaci osecaji kazu da se vec boravi u tome, a razum kaze – da, to je moguce. Ponasanja kao vise odrzavaju indirektnu nameru. Bilo kako bilo, postoji nacin da se proveri dal se opste izjednacavanje vrsi kako treba. Postoji verovatnoca da ce covek za izjednacavanje da razmislja ovako “ako uradim sa izjednacavanjem to i to za odredjenu zelju (proces jedan), onda treba time uzivati iz ispunjene zelje (proces dva)”.  Ako postoji proces jedan to znaci da se oseca nemanje toga. To ne znaci da se u masti nije poverovalo i otklonila zelja, vec da ce um vremenom, koristeci opazanje svih pet cula, ubacivati sumnju gde je to sto se dobilo. Dakle, mora da postoji samo proces dva i nista vise, i mora se ostati verno tome! To, sto se tice procesa dva, vazi i za afirmacije. Kad neko ima nesto, on zivi normalno sa time sto ima, ne vraca se na to kako je dobio, kad je dobio, zasto je dosao do toga, itd. Kod izjednacavanja je takodje da se covek udubi u to kad vrsi isto. Kada se izgovaraju afirmacije izgovara se tako da covek oseti i poveruje u to, znaci udubi se u to sta prica sebi. U masti momenat poverovanja je slican, znaci covek se udubi u zamisljeno i poveruje da se zaista to dogadja, tj. da mu je zelja ispunjena. Kod izjednacavanja opet imamo to da se treba udubiti, a zavisi od nacina, kojim se vrsi izjednacavanje. Za izjednacavanje je takodje najbolje biti u sadasnjem trenutku.

Kod narucivanja vise stvari, potrebno je raditi izjednacavanje za sve te stvari pojedinacno. Ako se narucuju mnogo vise stvari, sto je i normalno jer ovako ni nesvesni stvaralac nikad nije baziran na samo jednoj stvari u zivotu, posle duzeg vremene neke narudzbine ce “odpadati”. Npr. od tri vrste automobila, posmatrac ce posle nekog vremena odjednom zanemariti izjednacavanje jednog, i nastaviti za druga dva, jer su mu recimo ipak oni nekako drazi. To je ustvari koliko se ide ka tome da se bude ili uziva u necemu. To je slicno kao kad covek npr. dobije pet prozvoda, u nekima ce vise uzivati i koristiti ih a u nekima manje. Jednu ce stvar mozda ostaviti i nece je nikad ni koristiti. Sledece kod izjednacavanja vise stvari je posmatraceva namera, on moze uspesno vrsiti izjednacavanje za npr. deset stvari ali za tri stvari od tih deset on ustvari nema pravu nameru da ih dobije, pa ih nece ni dobiti. Tu je primer da, recimo, za te tri stvari on cisto hoce da testira zakon privlacenja. Kod izjednacavanja vise stvari se moze dogoditi da, umesto vrseci izjednacavanje za svaku pojedinacnu stvar, posmatrac pocne da generalizuje naruceno. To znaci da umesto da vrsi izjednacavanje za svaki pojedinacno stan koji je na tri potpuno razlicite lokacije u gradu, on stvara osecaj kako genaralno ima stanove. Ako se posle nastavi primenjivanje izjednacavanja za stanove generalno, to ce doneti neke neodredjene stanove.

Tokom vremenskog perioda dok se i fizicki ne dogodi ispunjenje zelje, trebao bi se koristiti jedan ili vise njih, od ovih gore navedenih nacina. Iako cak i kada se jednom postigne osecaj neceg dobijenog u masti moze to da se manifestuje, jako su male sanse da se to desi ako je mastalac narucio nesto licno za sebe.

Vreme vrsenja izjednacavanja. Izjednacavanje se moze vrsiti kad god je posmatracu prijatno. Samo bez forsiranja.

Sa narucivanjem, izjednacavanjem, i tkz. malim koracima posmatrac odrzava svoju indirektnu nameru. Kod primera stana, on ce i biti spreman za vlasnika stana i raditi na tome da je vec vlasnik stana, i indirektna namera ce mu prirediti scenario u kojem mu se zelja ispunjava.

Druga stvar u samom procesu manifestacije je otpustanje. Otpustanje znaci da se ne razmislja negativno, preispituje, ili opsesivno razmislja o narucenom. Ako se negativno razmislja, pojavi zabrinutost ili pak sumnja u proces manifestacije, to usporava ili potpuno moze da blokira energiju i dolazak iste. Biti siguran u to sto je naruceno. Otpustanje znaci da um prestane da razmislja kako da “pripomogne” da se dobije naruceno jer, to naruceno je – vec dobijeno. Otpustanje znaci da iako bi bilo lepo da se dobije naruceno, iako se i ne dobije nije nista strasno. Mastaocu ne treba to nesto da bi bio srecan. Ako se i ne stigne do samog cilja, sam proces putovanja u kome je mastalac menjao prvo sebe je dovoljno korisno za njega. Nikako nemati osecaj da se ceka manifestacija, jer nesme postojati taj osecaj kako protice vreme od narucenog jer – je zelja vec ispunjena. Znaci, otpustiti negativno i dozvoliti manifestaciju. Ono sto ne sme da postoji kako bi manifestacija bila dozvoljena jeste idalje prisutna generalna ubedjenja ili stara razmisljanja koje su suprotne od onoga sta se narucilo, tj. od onoga sta se ocekuje (tkz. “blokovi”). Odmah posle toga jeste stvaranje iz modusa potrebe. Glavni razlog ako je sve uradjeno kako treba tj. naruceno je i sprovodi se izjednacavanje, a manifestacija se vec duze vreme ne pojavljuje, uzimajuci u obzir sve aspekte i to sta se pokusava manifestovati, onda su najverovatnije upitanju neki “blokovi”. Njima cu dosta paznje posvetiti, a svrstavam ih kao: blokovi vezani za ciljne manifestacije, blokove koji nisu vezani za ciljne manifestacije a pojavljuju se, blokovi iz sna, blokovi koji se javljaju kod svesnog menjanja posmatracevog spoljasnjeg i unutrasnjeg sveta, i blokove iz dalje proslosti tkz. okidaci. Sve blokove treba resiti afirmacijama. Blokovi vezani za ciljne manifestacije se prepoznaju tako, da ako je sve uradjeno kako treba, a manifestacija se uporno ne pojavljuje, a nit se pojavljuju znakovi koji joj predhode, to treba resiti npr.: “Ja sad dozvoljavam sebi da sam vlasnik tog i tog stana”, ili “Meni je ok da mi je ta osoba ljubavni partner”, i sl. Osim resavanja blokova kod namernog manifestovanja, oni se mogu pojavljivati u svakodnevnom zivotu, nevezano za neke ciljne manifestacije. Njih treba prepoznati tako sto ce pojavljivati na nekim krajnje banalnim stvarima. Na pocetku knjige sam dao primer o tome kako su se dve drugarice druzile i izlazile, i jedna od njih je imala decka koji je par puta izlazio zajedno sa njima, a jednog dana… U ovom primeru je po sredi to da je u podsvest slobodne drugarice, koja je posmatrac, bilo utisnuto to to da je njena drugarica sa tim deckom. Druga stvar je sto je u njenu podsvest utisnuto to da su njih troje izlazili par puta zajedno. To je na kraju rezultiralo da njena podsvest napravi takav scenario da iako je ona htela drugarski da proseta snjim, oni su se opet “slucajno” spojili. Ali ako je drugarica zaista htela samo da drugarski proseta sa tim deckom, sta je onda tu njen blok? Dakle, odgovor na pitanje je taj, da iako je drugarica imala drugarsku nameru, kod nje je postojao blok da je ona ili podsvesno bila za to da ne treba da ide sa njim sama jer je on momak njenoj drugarici, ili da treba da izlaze samo iskljucivo njih troje zajedno. U ovom primeru se blok resava u zavisnosti sta posmatrac zeli, mada bi bilo pogodnije da se krene sa generalnim afirmacijama tipa ja se sa svima lepo druzim i, svi rado zele da se druze lepo samnom, ili izgovaranjem indirektnih namera, vise nego za promenu same situacije. I ovako posmatracu i nije bila namera nista sa tim deckom, dakle nije ciljna manifestacija.

Treca stvar u samom procesu manifestacije je prihvatanje i prihvatanje dobijenog. To je i sesti veliki korak. Prihvatanje je stanje, u kome se odredjene stvari prihvataju olako, sa shvatanjem da je upitanju samo, i jedino poklon i izobilje. To je vazno, jer je to otvorenost koja zakonu privlacenja signalizira zeleno svetlo. Neverovatno je koliko je to prosto, ali ljudi imaju blokove po tom pitanju. Primera radi, posmatrac radi na tome da manifestuje milion dolara, ali ugleda novcic negde na podu i ne sagne se da ga pokupi, ili ne uzima dva dinara svog kusura u radnji, ne signalizira da voli ili da je novac dobrodosao u njegov zivot. Ako vidi natpis da pise u nekom kaficu, da je u tih pola sata musteriji koja je usla besplatna kafa, izcudjava se i pomislja kako je upitanju neki trik. Sef hoce da mu da bonus za taj mesec, posmatrac analizira dal je to potrebno, kako ce uticati to na firmu, itd. Zgodan momak udeli kompliment devojci a ona (posmatrac) se pita da li je pravo mesto za to i sta je on time hteo. Za prihvatanje dobijenog prvo ce, naravno, postojati saznanje da se manifestovalo nesto, a prihvatanje dobijenog znaci znati da ono sto je dobijeno nemora da bude sto posto isto kao zamisljeno, pa tako moze da se desi da manifestacija bude: taj isti stan iz maste, slican stan istog kvaliteta, skromniji stan, ili luksuzniji stan! Naravno moze da bude u zamisljenom naselju il cak u drugom gradu. Uglavnom postoje dva veca faktora koja sudeluju kod dobijanja. Zavisice od toga kakve su bile druge predispozicije duse. Ako se zamislja stan u odredjenom gradu, a ide se sve da se ode na drugu stranu drzave onda ce mozda stan biti dobijen gde coveku vise pase a to je na tom kraju drzave, a ne u gradu u kom je on hteo. Drugi faktor je to kolika je bila spremnost da se za to nesto, sto je tacno i precizno definisano od strane mastaoca, istraje, da bi se dobilo bas to. U ovom trecem obliku primanja a to je prihvatanje jako je zgodno znati kako scenario funkcionise. Manifestacija ce ici u susret posmatracu zbog: njegovog dobrog raspolozenja, njegovog prelazenja tecnih scenarija, i primenjivanja metode izjednacavanja. Cak i da scenariji nisu toliko uspesni i da covek uopste nema predstavu o “scenariju”, moguce je svesno manifestovati nesto. Jedino je pitanje dal ce da se manifestuje za mesec dana, godinu, ili deset godina!  Kod primanja tj. kod manifestacije ima jos nesto, a to je to koliko je neko udaljen od necega, a ne koliko je nesto “veliko” (nekom je milion dolara veliko a nekom nije). Ako hoce neko da manifestuje da postane uspesan vozac na trkama, ako jos nije naucio i polozio voznju, znaci da mu je manifestacija dalja nego da je imao polozeno. To je “obavezan korak”, korak koji se morao preci pre dobijanja zeljenog, obicno je to neki proces. “Neobavezan korak” je to da iako postoji veca mogucnost da ce neko ko ima pet stana lakse dobiti sesti, nego sto ce neko da dobije jedan ako nema nijedan, to nemora da znaci, jer se moze podjednako dobiti zeljeno bez nekog odredjenog reda!  Kada su upitanju osobe oko posmatraca, brze ce se manifestovati nesto onima sto su trenutno dalji njemu, tj. sto ima manju spoznaju o njima, nego oni sto su mu trenutno blizi. Lakse ce mastalac manifestovati nesto nekom drugom nego sebi.

Treba generalno, verovati u proces manifeatacije. A verovanje u proces ne osnazuje nista toliko dobro kao – znakovi. Kada se manifestacija priblizava oni pocinju da, ako se uspesno sprovodilo i sprovodi sistem izjednacavanja, da se nadziru. Znakove ce uglavnom i vecinom opaziti “budan posmatrac”. Ne moraju se obavezno pojaviti svi znakovi, niti sledecim redosledom.

Prvi znak je da se posle “narucivanja” nista ne dogadja neko vreme.

Drugi znak je regularni znak. Ovaj znak ukljucuje prosta vizuelno – zvucna opazanja. Tu se npr. pocinje vidjati, na ulici, po izlozima, na reklamama, narucena stvar, kao i prijatelji il uopste ljudi pocinju neobavezno pricati o toj stvari sto se narucilo u masti. Ovo je i najcesci znak!

Treci znak, su “stepenice do cilja”. To znaci da ce se odjednom pojavljivati putevi kojim se posmatrac priblizava manifestaciji, tj. ona njemu. Npr. negde na plivanju se upozna neka devojka koja je bas “slucajno” agent za nekretnine, i od nje se dobija ponuda nekog lepog stana za male pare. Ili odjednom se pojavljuje neka nagradna igra u kojoj je glavna nagrada nekretnina. Pojavljuje se neki daleki rodjak koji nema potomaka, a koji ima stan. Inace, stepenice do cilje treba prvenstveno posmatrati kao znak a ne kao nacin na koji ce se nesto manifestovati. Da li bas taj put vodi do cilja, to je pitanje? Ako posmatrac zeli da ide tim putem to je zaista stvar njegovog izbora. Ja licno resavam to na sledeci nacin. Ako vec nesto “imam”, onda odredjene stepenice do cilja tretiram tako da krecem tim putem bas ako mi taj odredjeni put odgovara. Pod time podrazumevam osluskivanje sta putem sinhronizacija imaju da kazu ukucani za taj put, i proveravanje koliko je mojoj dusi udobno da udje u to.

Cetvrti znak je da prijatelji, poznanici, ili neko nov koji se pojavljuje u zivotu posmatraca imaju direktnije veze sa njegovom narucenom stvari. Npr. odjednom je poznanik kupio novi auto, ili, kupio je bas taj auto! Moze da bude to da prijatelj zamoli mastaoca da mu pricuva stan na par dana dok je ovaj odsutan, a stan se nalazi bas u naselju o kome je mastaoc mastao! Kod ovog znaka, za razliku od znaka broj dva, prijatelji, poznanici, ili uopste ljudi pocinju da inteziviraju neku njihovu pricu vezanu za narucenu stvar.

Peti znak je da se desava neka unutrasnja promena tj. ulazi u nesto novo, sto je vezano za odredjenu narudzbinu. Javlja se osecaj spremnosti na dolazak narucenog i u fizickom svetu.

Sesti znak su ponude. Ponude su sitni prilozi od velike porcije tj. od zeljenog. Npr. ako je neko u procesu manifestacije odredjene kolicine novca a vec tri puta je u tri meseca nasao novcanicu od hiljdu dinara na zemlji. Moze da bude da je u procesu manifestacije odredjene kolicine novca a u porodici mu se vec cetiri puta desava nekakvo slavlje koje iziskuje novac. Mladic je mozda u procesu manifestacije odredjene specificne osobe a da odjednom pocne da dobija poruke od drugih novih devojaka. Ovo su ponude, i one su usko vezane sa – prihvatanjem. Sa ovim znakom treba postupiti kao sto sam objasnio za prihvatanje. Ako se neko sagne da pokupi novcic, u ovom slucaju tih hiljadu dinara, on pokazuje da je za jos novca. Onaj koji slavi, pokazuje da je spreman za jos slavlja, i da sme da potrosi novac na to. Onaj koji se dopisuje sa devojkama spreman je za jos devojaka a samim tim i za njegovu izabranicu iz maste. Prilozi su ustvari – kusnja! Posmatrac nemora da dublje ulazi u neku pricu niti cak u neko vece dopisivanje sa tim devojkama! On moze da kroz par poruka zavrsi dopisivanje uz: “Hej, zaista mi je drago da sam te upoznao”. Sve u svemu, kada prodje kusnju, on time pokazuje da je spreman za manifestaciju.

Sedmi znak nazivam “cudnim znakovima”. Cudnim znakovima jer imaju naizgled najmanje dodirnih tacaka sa narucenom stvari, ali jesu znakovi. Npr. u procesu manifestovanja specificne poznate osobe, prijatelj sa kojim se izlazilo uvek jednom mesecno, odjednom zove na svakih par dana da se izadje. Ili, u procesu manifestovanja odredjenog automobila, vec tri puta u dva meseca automobil kasno uvece, prolazi tihom ulicom u kojoj se trenutno zivi. Posmatrac opaza to nakon vracanja iz vecernje setnje, al opaza i da je sva tri puta bio ne bas taj “naruceni” automobil, ali jeste ta marka. Ili, koleginica salje svoju fotografiju putem mobilnog telefona, kako se lepo provela u tom kafeu, ali se na fotografiji vidi da je taj kafic u istoj ulici kao i objekat gde se sprovodi manifestacija za “naruceni” novi posao.

Osmi znak je da se posmatrac generalno oseca odlicno.

Deveti znak je da se definitivno desava neka spoljasnja promena i ogleda se u tome da narucena stvar se vec precesto ponavlja u pricama ljudi, cini se da su vise zaiteresovani za to. Npr. prijatelji posmatraca, znajuci da je on zainteresovan za odredjenu stvar, sve cesce ga zovu da sa njima pogleda tu odredjenu stvar u radnji, ili mu aktivno salju kataloge, ili ga spajaju sa odredjenim ljudima koji se razumeju u to. Dok su to kao pripreme posmatraca, pripreme fizickog sveta bi bile fizicke promene, a sve kao neka vrsta priprema za nadolazece. Tu moze da bude recimo da ukucani ispred kuce izgrade dodatni parking, pa onda stigne manifestacija automobila, ili da se najednom kupi neki dodatni sto pa onda stigne manifestacija racunara. Posmatracu mozda nece biti lako da isprva poveze znak sa manifestacijom jer moze da izgleda vrlo suptilno, npr. parking je izgradjen par meseci pre manifestacije automobila, a ukucani bi u to vreme tvrdili nesto kao da je to kad dodje neki rodjak iz inostranstva pa onda tu da parkira. Ovde je on vec usao u proces, tj. oseca da vise energije ulaze u to. Pod vise energije ne smatram vise napora, vec jednostavno ulaze vise sebe u tu pricu. Ovde je gotovo sigurno da ce se preduzimati mali koraci.

Deseti znak je kontrast. U kontrast koraku najvise ljudi odustane od svoje manifestacije, a ona je tad najbliza. Recimo da je doslo do sklapanja velikog posla. Medjutim, pre potpisivanja sa ugovorom nesto nije u redu, i potpisivanje ugovora se odlaze. Toga dana kolege i poslovni partneri se mrste i negoduju. U celoj halabuci stvar vec izgleda propalo. Medjutim, sutradan covek dolazi u firmu i saznaje da je ugovor vracen na ispravku iz tehnicke prirode i da je vec potpisan! Posle jucerasnjeg burnog dana to mu se saopstava kao da nista nije ni bilo i sve je super. Pre svake situacije se stvara veci ili manji kontrast. Po mome misljenju stvara se zbog same promene, tj. podsvest reorganizuje scene u scenariju. Dalje, stvara se zbog toga da bi se razvile prijatnije emocije u odnosu toplo – hladno. To znaci da ce covek posle blagog usporavanja od strane podsvesti da dobije nesto vise ceniti i radovati pri samom dobijanju. Treci razlog je da se pre manifestacije covek aktivnije ukljuci u to. Kao cetvrti razlog je to da se ostavlja zadnja sansa za prodomisljanje, da li to nesto stvarno treba tom koji hoce to nesto. Peti razlog je to da bude jos bolje pripremljen za to nesto. Kontrast moze se javiti i u ovom obliku. Recimo da je upitanju partner koji nije specificna poznata osoba, vec je u masti taj partner iz istog mesta kao mastalac. Kontrast ce biti da ce mastalac u fizickom svetu upoznati cak tri potencijalna partnera koja nisu iz istog mesta ko i on, pre nego sto je upoznao partnera iz njegovog mesta! Sto se tice dolaska razlicitih stvari u kontrastu, vazi ono sto sam pisao za prihvatanje. Da li ce mastalac prihvatiti nekog od partnera koji nije iz istog mesta, ili ce idalje ostati za parnera iz istog mesta – ostaje na njemu! Da li ce neko prihvatiti manji stan ili ostati pri tome da manifestuje veliki – ostaje na njemu! Kontrast se gotovo uvek pojavljuje kod neceg novog, kod novih stvari u zivotu posmatraca, pa makar one bile i naizgled beznacajne. Pod necim novim podrazumevam ne to da se nesto prvi put u zivotu radi ili susrece, vec posle veoma dugog perioda. Npr. on je godinama prolazio pored nekog restorana i kroz prozor u prolazu zapazao da je tu uvek sedelo tek nekoliko gostiju, ali ako on jednog dana udje unutra, a po scenariju je, odjednom ce biti pun ljudi. Mozda tom prilikom nece naci mesta, ili ce jedva naci. Ako tada nema mesta, drugog dana kad bi dosao, a po scenariju je, tada bi bilo mesta.

Znakovi se mogu ali i ne moraju vidjati svaki dan. Najnormalnije je da se znakovi vidjaju sa vremena na vreme. Znakovi se mogu vidjati jednom dnevno, a mogu i do vise desetina puta. Ne treba ih juriti, jer se onda se posmatrac upravlja pretezno umom umesto dusom. Sigurno je neko vise izjednacen sa narucenim ako vidja znakove za odredjenu stvar svaki dan, nego kada bi ih vidjao jednom mesecno. Zanimljivo je da se znakovi mogu videti cak i ako se provede ceo dan u kuci, npr. ukljuci se televizor i bas bude reklama za to. Mogu se npr. vidjati dva meseca obicni znakovi otprilike trideset puta, pa onda treci mesec krenu stepenice do cilja odprilike dva puta, pa onda krene mesec dana opet obicni znakovi deset puta, pa krenu opet stepenice do cilja jedanput. Sa znakovima mastaoc treba da postupa na sledeci nacin. Kada posmatrac opazi znak, on treba da ucvrsti svoju veru u ceo proces manifestacije tj. da sve sto je vezano za svesno stvaralastvo sto posto funkcionise, i da bude srecan sto je ta stvar njegova (il osoba). I da odmah zaboravi na taj znak. Koristicu sledecu analogiju kako bi vidjanje znaka, bilo kojeg od dva do pet trebalo da izgleda. Kao kad osoba spazi drugu osobu suprotnog pola, i prolazeci pored nje, kroz osmeh joj namigne, i bez reci nastavi svojim putem. Ovo znaci cao, vidim te, super si… I to je to, bez ikakvog naknadnog razmisljanja. Naravno da znakovi od znaka pod rednim brojem dva nece biti samo za gledanje nego i za ucestvovanje. Poenta je da um moze biti veran kod predjenih nekoliko znakova, i veseliti se, ali moze da najednom, posle opazanja odredjenog znaka da preuzme kontrolu tj. da odluci da “pripomogne”. Tu se treba setiti da um ne moze da pripomogne i da manifestacija ima svoj tajming i da ce doci sto suptilnije. Um ce takodje zbog svih pet cula imati utisak da su znakovi znak, da nesto dolazi ili da se ide ka tome. Znakovi su znak da se vibrira isto sa narucenim, oni su normalna pojava i pocinju da oslikavaju okruzenje onog ko je gotovo vec u tome. Nema toga da se ide ka necemu, ili da ono dolazi, jer bi to znacilo odvojenost. Mastom se, kada se vrsi narucivanje, zapravo, od bukvalno bezbroj mogucnosti koje se nalaze u njoj, odabira zeljena stvar. Posto postoji beskonacan broj mogucnosti, posmatrac narucivanjem i izjednacavanjem fakticki menja sebe i svoju percepciju sebe, i lagano vremenom ulazi u scenu gde on vec ima to sto je narucio. Mora se paziti, da posmatrac ne nacini ekstenziju znakova. Zato sam i rekao, samo primiti k znanju. Vrlo lako moze da se desi da pocne da kanstantno manifestuje znakove jer, nije izjednacen vise sa narucenom stvari kao sa narucenom stvari, vec je izjednacen sa samim znakovima. Tako moze da vidja znakove mesecima nepotrebno. Moze da se desi da se pojavljuju znakovi, a to je pogotovo kod znaka broj dva, gde se opaza da nije to tacno taj narucen npr. automobil. Ako je u masti narucen tacno odredjeni automobil tj. godina proizvodnje, model, boja, itd., a opaza se da je recimo, stariji model, onda kod tog primecenog znaka odreagovati na sledeci nacin. Reci u mislima ili sebi u bradu: da, taj auto, samo sto je godiste to i to! Hvala! Kada znak izaziva osecanje radosti, tj. uzvisene emocije, onda je u procesu manifesacije nesto sto prija posmatracu. Ako je u procesu nesto sto mu ne prija, odredjeni znak ce mu izazivati nelagodu tj. lose emocije. To je na neki nacin alarm da prestane da se fokusira (vrsi izjednacavanje) na stvari koje ne bi zeleo u svom iskustvu!

Postoje i predskazanja. Predskazanja nisu vezana za samu zeljenu manifestaciju vec su naznake da se upada u neki novi put u zivotu, bio on dobar ili los. Predskazanja su obicno takva da se dogode drugim ljudima pre nego sto se dese posmatracu. Na primer, svesni kreator motreci na svoje misli i emocije, u procesu manifestovanja nove kuce i automobila, odjednom opazi da zadnja dva dana ljudi oko njega pocinju spominjati da, ili premestaju nesto svoj frizider ili su ga nesto cistili. Ne misleci i ne obaziruci se na to, odjednom treceg dana njemu se pokvari frizider. Posle toga on ide i raspituje se dal da kupi novi il da opravi stari. Nakraju shvati da mu je bolje da kupi novi, i kad ga je kupio, posle nekoliko dana on se seti da su ljudi pricali nesto o frizideru. Iako nije razmisljao da kupi nov frizider, ipak se to kreiralo i nakraju otelotvorilo u scenariju.

Moracu da ponovim jos jednom, ako se masta o stanu, hoda kroz njega, ili se um ukljuci u sve ovo pa se prelistavaju oglasi za stan, iskakace prilike da se stan kupi. To je posmatranje ka necemu, a ne svesnost da se nalazi u necemu. Ako se u masti ide kao da je stan vec u posedu i ako se ima osecaj imanja, onda se gleda i razmislja iz takve situacije. Sada bi se neko pitao: “znaci povecace mi se plata pa cu tako za jedno trideset godina moci da priustim stan”, odgovor je – ne. Stvarnost mora i vremenom ce da iskopira osecaj vec ispunjene zelje, a to je da je taj i taj stan vec u posedu. Na kakav ce nacin doci stan, to niko ne moze da otkrije a najmanje um. Moze da se desi, da nadje jednog dana neobelezena torba puna deviza i od toga se kupi stan. Moze da se nasledi stan od nekog rodjaka za koga se nikad u zivotu nije culo. Moze da se pojavi neko ko za mastaocev mali stan nudi njegov ogroman koji tri puta vise vredi, jer mu bas odgovara mali tu na toj lokaciji. Samo znam da kad se manifestuje nesto, covek ponekad i ne primeti da se nasao usred toga i gle ima to sto je hteo, i znam da obicno bude neki zabavan nacin, na koji nije mogao ni da pomisli da ce tako biti.

Sto se tice ljubavnog partnera, ovde su stvari malo drugacije. Mogu se mastati da se ima uopsteno partner, partner specificnog izgleda i/ili karaktera, ili specificna poznata osoba. Specificna poznata osoba je osoba koju mastalac vec poznaje, makar i da ju je jednom negde vizuelno opazio. Za ljubavnog parnera naravno koristi se scene kao sto su drzanje za ruke ili sedenje u restoranu, dok se nepostigne prijatna emocija i osecanje necega, u ovom slucaju kako je biti u vezi sa nekim (ili u braku). Mastanje za opsteg partnera, specificnog izgleda i/ili karaktera, ili specificne poznate osobe bice ko i za stan. Za specificnu poznatu osobu koristiti njihov glas i ponasanje ko i za primer stana, sa punim postovanjem te osobe. Kod manifestovanja da se bude u ljubavnoj vezi stvar je sledeca. Manifestovanje osoba od predmeta se ne razlikuje, jedino sto se te dve grupe razlikuju u dve stvari. Za ljubavnog partnera vazi ono isto sto i za stan, neko nece imati ljubavnog partnera da nije spreman za ljubavnog partnera, a pogotovo niko nece imati specificnu poznatu osobu ako nije spreman za nju.

Prva karakteristika je da zeljene osobe iz maste sa kojima se mastalac nakraju upozna i/ili priblizi im se fizicki, relativno je lako da, ako ne postoje blokovi, zapocne ljubavnu vezu. Jednostavno je sledece poredjenje kod osoba i stvari. Ako se neko priblizi nekom predmetu koji nije njegov i uzme ga, okupira ga, prisvoji ga, ili stoji pored njega, taj predmet opet nije njegov! Dok ako se neko odredjenoj osobi priblizi (npr. dopisivanjem sa njom), pa fizicki borave u istom prostoru, velika je sansa da postanu partneri. Postoje razni primeri gde su drugar i drugarica ostavsi sami u odredjenoj prostoriji zapoceli novi odnos ma kakav on bio (platonski, na jedno vece, itd).

Iako je olaksavajuca okolnost kod osoba sto posle upoznavanja i priblizavanja mastalac moze lakse moze dobiti zeljeno, prva otezavajuca okolnost je da su osobe generalno dinamicne i promenjive. Druga otezavajuca okolnost je da, iako su sve osobe u posmatracevom prostoru realnosti on sam,  oni opet imaju “neku svoju pricu”, odnosno karakter, koji je ponudjen posmatracu da mu se svidi ili ne. Primera radi, od dva potencijalna partnera koja su zapala za oko mastaocu, jedan ce ipak imati ono sto mu u startu vise odgovara, uzimajuci u obzir siru perspektivu te osobe (porodicne prilike, mesto na kojem zivi, struku u kojoj je vec duze vreme, itd). Iako zna da moze se da promeni, svesni kreator nece toliko trositi vremena i energije na menjanje svih ljudi, vec ce pre uzeti ono sto mu je vec ponudjeno. Princip je dakle nakraju isti, sto se tice manifestacije, mogu se manifestovati podjednako i predmeti i osobe. Ako se sad neko pita, a da li je i kako moguce da neko manifestuje ljubavnu vezu sa nekom osobom koju je jednom video na ulici, prvi odgovor je, da, moguce je. Odgovor na kako, sada cu objasniti. Recimo da zenska osoba u trenutnom danu, na kraju istog kaze da je videla odprilike mozda dvadeset muskaraca. Od tih dvadeset je njih nekoliko zaista opazila, bilo da su joj se obratili, bilo da ih je osmotrila dok su stojali pored nje na ulici, bilo da je pricala sa prodavcem, bilo da ih je videla preko puta ulice. Zapravo njena podsvest je tada obratila paznju na tih nekoliko muskaraca. Iako ih ona licno nepoznaje, oni mogu podpasti pod kategoriju specificne poznate osobe. E sad, kako je moguce da na nekog kog posmatrac obratio paznju samo ovlas, on uspe da manifestuje za ljubavnog partnera. Moguce je zato, sto ako je posmatrac imao u scenariju vec “ubacenu” tu osobu, onda u startu je to prednost od bar deset posto da mu ona postane ljubavni partner. Bukvalno mu je ta osoba vec ponudjena, samo treba da nastavi tako sto ce da se fokusira na nju (masta i izjednacavanje).

Kao sto se moze manifestovati stan to se moze manifestovati i odgovarajuci fizicki izgled, ili odredjene karakterne osobine kao npr. da je neko popularan, il da svi misle da je jako lep (zato sto ta osoba podsvesno misli da je jako lepa). U masti se mogu voditi prijatni razgovori sa osobama, sa kojima se ranije bilo u svadji, da to sad budu razgovori puni ljubavi. Naravno da ce se te osobe posle odredjenog perioda prilagoditi tome. Mastom se mogu manifestovati isto tako i bolje zdravlje, ili odredjeni dogadjaji. Princip je isti.

Pored svesnog narucivanja gde postoji tajming, postoji i generalno vremensko kasnjenje izmedju kreiranja i otelotvorenja u fizickom svetu, sto je i jos jedan razlog zasto je coveku tesko da prvobitno samostalno ukapira da on stvara svoju realnost.

Podupiraci. Podupiraci su spoljasnji faktori koji se ponekad javljaju, i mogu i nemoraju biti vezani za odredjenu namernu manifestaciju. Podupirac ucinkovitosti. Ovaj direktni podupirac funkcionise na sledeci nacin. Uzecu primer. Recimo da posmatraca zove njegov prijatelj i da mu treba da mu ovaj pricuva psa, dok on ide razgovor za posao. Ako posmatrac ima iskren stav, da ce pricuvati, zato sto hoce i zato sto je on dobar prijatelj, te pricuva ga – imace plus. Medjutim, ako to uradi i zbog sebe, i jos iskreno da bi mu se prijatelj zaposlio, imao novca, itd – imace dva plusa. To znaci da ce mu se verovatno nesto dobro vratiti iz toga. Npr. prijatelj se taj zaposlio i odveo je posmatraca na rucak, ili je upoznao nekog na svom novom poslu koji moze da nesto pomogne posmatracu (posmatrac voli da slika a ovaj ga upozna sa svojim kolegom koji se razume u galerije). Podupirac „vetar u ledja“. Ovaj indirektni podupirac funkcionise tako da ce posmatrac uglavnom dobiti potrebna sredstva da obavi neki „posao“. Jedino je stvar u tome da on to nece dobiti kad on hoce ili mu, umu, to treba, vec kad zaista treba da dobije. Npr. ako potrosi zadnjih petsto dinara iz novcanika na obrok, zatim hodajuci po gradu vidi novcanicu od dvesta dinara ili ima neiskorisceni tiket u novcaniku, pa kada ga ograbe shvati da je osvojio dvesta dinara. Malo kasnije ga pozove rodjak da dodje kod njega da mu ovaj nesto da, a karta povratna za tamo je, gle cuda, dvesta dinara! Naravno moze da nesto bude podupreno i nedeljama ili mesecima pre potrebnog posla. Npr. neko zavrsava neki projekat i misli da ga je dobro uradio, al dve nedelje pre prezentacije upozna osobu koja mu pomogne da projekat bude bas kako treba.

Ono sve sto je trenutno utisnuto u dusu pojavice se i u snu. Ako je npr. covek pretezno hrabar provlacice mu se kroz snove da ako ga napadne neko on ce biti neustrasljiv. Ako je covek vecinom tuzan, javljace se cesto tuzni snovi. Ako covek ima cesto nocne more to znaci da dusa uporno pokusava da ga odvrati od tih ljudi, stvari, il situacija, u koje se uvukao. Covek ne shvata povezanost fizickog sveta sa nematerijalnim snovima, jer je su kod vecine ljudi misljenja, emocije, zelje, reakcije pretezno haoticni na javi! Cak iako se cesto nesto slicno sanja, zackoljica pradstavlja simbolika snova i polu uspavani um. Evo primera. Covek u jednom periodu cesto sanja ono sto ga u stvarnom zivotu trenutno muci, a to su konstantne opravke njegovog starog automobila. Automobil se u snovima pojavljuje kao polu raspadnut, sto simbolizuje auto u ne tako dobrom stanju. Saznavsi za svesno kreiranje, covek u masti svesno “naruci” novi automobil. Posle izvesnog vremena sanja taj novi automobil ali je on ponovo polu raspadnut!? Ovog puta za takvo stanje automobila zasluzan je um koji je jedva nesto razaznao, zakljucio i upamtio iz sna. Pojavljivanjem tog novog auta u snu dusa je nasla sva potrebna sredstva kako bi postojao scenario i scena u kojem covek postaje vlasnik novog auta. Ona bez problema ide i namesta sama sebi sta ce biti u fizickom svetu. Ustvari, preciznije receno, ako se vidi dobijanje narucenog u snu, to se pokazuje trenutna mogucnost (po trenutnoj generalnoj svesti coveka) da se to dobije, sto ne znaci da se kasnije to ne bi promenilo, npr. covek se predomisli i krene ka necem drugom. To je prva, od cetiri, funkcija sna, koja su za ovu knjigu interesentne. Ako covek ne sanja svoju buducu manifestaciju, ne znaci da dusa nije odradila svoje u snu, vec da potpuno uspavani um to nije primetio ili nije upamtio. Evo jos jednog oblika simbolike primera radi. Covek je upoznao nekog sa kim gleda da zapocne potpuno razliciti posao od sadasnjeg. On sanja kako je na gradilistu i uporno izbegava kran koja vitla kuglu prema njemu, na kraju ga kugla sustigne i on se probudi. San je sa simbolikom da ako se krene sa tim poslom mozda nece biti toliko dobro ko sto je sad, i dal se zaista zeli to? Ako se u snu vidi “narudzbina” pa se tu odmah pokaze zasto se to ne moze ostvariti, onda su upitanju blokovi iz sna. Blokovi iz sna se otklanjaju na javi, afirmacijama, otklanjajuci uzrok a ne lececi posledicu.

Ovde cu odmah odgonetnuti zasto nisam, poceo sa mastanjem i manifestovanjem manjih stvari kao sto je na primer, uvek nalazenje parking mesta na mestima gde je pre uvek bilo zauzeto. Ja jesam u pocetku za sebe koristio ovo, ali sam vrlo brzo prevazisao takve stvari. Radi se o tome da u pocetku, svesni stvaralac ce se oduseviti kad pocne da manifestuje nesto poput parking mesta, ali ubrzo ce verovatno biti uvucen u krug odusevljenja time, pa se moze desiti da mu se stalno vrti jedno te isto vremenski mnogo duze nego sto bi to bilo potrebno. Naravno ne treba praviti razliku da je novcic mala stvar a stan velika, jer se moze i jedno i drugo manifestovati. Kod manifestovanja, opet ponavljam, nepostoje male i velike stvari, postoji samo to koliko je neko udaljen od necega, ali nemora ni to da znaci. Moze da se gleda udaljenost sa materijalnog aspekta, npr. siromasan covek je udaljen od velelepne vile, ali igrajuci nagradne igre za nedelju dana dobije na velikoj nagradnoj igri ogroman novac i kupi je. Ispred materijalnog stoji obavezno mentalni aspekat, a to ide ovako. Ako je taj siromasan covek dobio na velikoj nagradnoj igri i kupio tu vilu, ako nije u dusi bogat, on je nece dugo sacuvati, jer ce ga idalje pratiti razmisljanje iz siromastva, a i tu vilu treba odrzavati, pa ce je nakraju posle kraceg zivljenja tu – prodati skoro u bescenje.  Stvar je zapravo da, iako je u knjizi navedeno da postoji obavezni i neobavazni korak, treba bolje baciti pogled na to kako zapravo stvari funkcionisu pri namernom manifestovanju. Evo dva dobra primera. Recimo da neko ima zelju da manifestuje tekstualnu poruku od nekoga. Odradio je ceo proces kroz mastu i dobio osecaj ispunjene zelje. Ovde treba obratiti paznju na sledece. Ako je zamisljao da dobije odredjenu tekstualnu poruku od: bivseg partnera sa kojim se veza zavrsila pre nedelju dana, clana porodice sa kojim zivi, ili najboljeg druga, dobice poruku od njih, primera radi, bilo za nekoliko sati tog dana (ako je scenario sadrzao vec to), sutradan, ili za par dana. Posmatrac ce se verovatno obradovati jer se cini kao neki hokus-pokus. Drugi primer je to da posmatrac posle svog uspesnog manifestovanja u predhodnom primeru odluci da manifestuje tekstualnu poruku od specificne poznate osobe koju je negde video, odradi proces mastanja i osecanja ispunjene zelje. Medjutim vrlo je moguce da danima, nedeljama, a mozda i meseceima nedobije zeljeno od te osobe. Kako je to moguce? Kao prvo, opet se treba podsetiti da je moguce manifestovati i u prvom i u drugom primeru, jedino sta se desilo kod prvog je da je svesni kreator – vec bio u tome sto pokusava da manifestuje! Dobio je brzo tekstualnu poruku od ljudi sa kojima je vec bio blizak, pa je njegova podsvest brzo kreirala i isporucila manifestaciju! U drugom slucaju bi ovako izgledale stvari, za specificnu poznatu osobu primenjivalo bi se izjednacavanje, da bi posle odredjenog vremena, bilo dani, meseci, ili mozda cak godine, proizasli nacini  na koje bi mastalac primio tekstualnu poruku, a koristeci naravno izjednacavanje i prateci znakove: prvi nacin je da mastalac primi poruku od zeljene osobe koja bi rekla da je negde nabavila njegov broj. Drugi nacini bi bili da bi mozda mastalac upoznao tu osobu licno u fizickom svetu pa bi mu onda poslala poruku, zatim postoji mogucnost da bi dobio poruku bez predhodnog licnog upoznavanja njegove specificne poznate osobe saznavsi na kraju da ta osoba radi u firmi koja je imala neki posao snjim kao sa musterijom, pa ona salje poruku u ime firme, itd. Znaci posmatrac uvek privlaci ono sto on trenutno jeste. U gore navedenom primeru za velelepnu vilu, posmatrac je bio u tome da bude dobitnik u velikoj nagradnoj igri, ali nije bio u tome da bude bogat covek. Iako se nekom na prvi pogled ove dve stvari cine slicne, zapravo, one su razlicite. Kad posle narucivanja, svih pet cula pocinju da opazaju da se naruceno i narucilac jos nisu susreli, tad nastupa izjednacavanje koje isto tako ima za cilj da odrzava osecaj tog necega sto trenutno prkosi culima. Fakticki, ne postoji put dobijanja koji vodi od tacke A do tacke B. Treba izjednacavanjem imati osecaj biti u necemu da bi se nakraju zaista bilo u tom necemu. U sledecem primeru, bice opisano kako je biti u necemu “mentalno”. Kada pri pokusavanju da manifestuje kucu u drugom gradu, posle duzeg pravilnog sprovodjenja izjednacavanja, posmatrac odluci da proseta po svom kraju iako davno nije uradio to, on ce primetiti dve stvari. Prva je da sad, kao svesni stvaralac svoj kraj ce posmatrati drugacije nego pre, a druga, osecace se kao da se vratio posle duzeg zivljenja u toj novoj kuci u drugom gradu. To je zato sto iako je bio idalje prisutan u svojoj staroj kuci u svojoj staroj sredini, on je po osecaju i mentalno bio u svojoj novoj kuci u drugom gradu, sto ce se kasnije odraziti i na materijalni aspekt, a to je da on odbije tu drugu kucu u tom drugom gradu.

Svesni stvaralac, kao neko ko vec ima iskustva u kreiranju svog prostora realnosti, ce sa velikom lakocom uzivati u zivotu. Medjutim, iako u svom prostoru realnosti on moze znatno da smanji uticaj kolektivne svesti, ona ce biti uvek prisutna. Ako ljudi pricaju nesto sto svesnom stvaraocu ne odgovara, ili nije za opstu dobrobit, nek ne poveruje u to i nek to ignorise. Npr. negde se “suska” da ce izbiti neko vece nezeljeno stanje kao sto su vremenske neprilike ili ratna stanja. Medjutim, iako je posmatrac ostao pri svojim pozitivnim vidjenjima sveta, a polako pocinje da se nalazi unutra neprilika, onda posmatrac treba da ostane pribran i idalje veruje u svoj svet. Takve promene, u kome je kolektivna svest o necemu losem odjednom upala u vec vecinski rasprostranjeniju pozitivnu svest svesnog kreatora i nasla se u njegovom prostoru, nazivam kolektivnim negativnim prelazima. Oni oznacavaju to da je, nazalost, mnogo ljudi iz svojih prostora realnosti mastalo o toj neprilici. Ako je u svojem prostoru realnosti npr. svesni kreator vec imao da se istinski oseca bezbedno, i cvrsto ostao pri tom stavu, onda ce npr. biti scenarija u kojem se on prebacuje iz ratnog stanja u neke mirne sredine.

Ovde dolazimo do krajnjeg, do verovanja… ili jos bolje – znanja. Ocena, kako ja nazivam ovu tehniku je samo dodatna tehnika u kreiranju realnosti. Moze se primenjivati samo posle narucivanja i odredjenog vremena vrsenja izjednacavanja. Evo kako ona funkcionise. Neke stvari, se jednostavno znaju. Recimo da neko ima nesto skriveno iza ledja da pokaze posmatracu. Taj neko izvadi od iza ruke i otkrije mu npr. loptu (pogrebno je da je posmatrac upoznat sa pojmom lopte naravno), posmatrac ce, bez reci, bez prethodnog kazivanja onog koji pokazuje loptu, bez misljenja, analiziranja, jednostavno spoznati – lopta. Sigurno se nekom desilo da tokom nekog perioda o nekom ne misli bas lepo pa jednom zastane u sadasnjem trenutku gde je um ucutao i kaze sebi u bradu, da je on ipak dobar covek. Desavalo se i obrnuto, svako je bar jednom gajio osecanja i lepe reci prema nekom npr. svom partneru i onda je zastao i u sadasnjem trenutku sebi u bradu rekao „ipak nije on za mene“. Dusa je u oba primera znala, a um je spekulisao ili bar mislio da zna. U ovim primerima je nebitno to kako bi se zavrsilo sve, vec to da je dusa otkrivala svoju spoznaju trenutnog stanja vezano za tu odredjenu stvar. Spoznaja se radi lakseg orjetisanja za manifestacije moze generalno svesti na: napreduje se ili unazadjuje se. Dakle, kad je prosao odredjeni period, treba zastati i bez nekog analiziranja obratiti paznju na odredjene svere u zivotu, tj. odredjene stvari koje su „narucene“. Npr. kod manifestovanja odredjenog partnera. Treba zastati i skoncentrisati se za to polje, pustiti dusu da sama za par sekundi poveze kockice. Recimo: pre se taj odredjeni potencijalni partner opazao jednom godisnje a sada mnogo cesce. Pojavili su se i odredjeni znakovi u vezi njega… Dok um cuti, dusa ovde daje ocenu napretka. Ako um u ovom primeru prihvati ocenu o trenutnoj situaciji vezanoj za odredjenu stvar, on ce biti mnogo fokusiraniji iz te tacke za dalje.

Vec sam pisao o tome da posmatrac moze imati stavove o sebi i stavove o drugim ljudima, i da ce se oni uglavnom prilagodjavati njegovom vidjenju sebe jer on i jeste uzrok svega u njegovom prostoru realnosti. Isto tako, njegovo misljenje o svetu moze biti generalno o necemu (svo cvece lepo mirise), ili o necem specificnom (bas taj cvet nemirise lepo). Misljenje o sebi mu takodje moze biti generalno o sebi ili o nekoj svojoj specificnoj osobini il odnosu prema necemu. Misljenje se moze promeniti, tako da namerno menjanje svojeg spoljasnjeg i unutrasnjeg sveta vrsi se afirmacijama ili izgovaranjem indirektnih namera. Prvo odluciti sta se to zeli promeniti, a onda raditi na tome. Na primer, kod afirmacija: svi ljudu su sve veseliji, a za unutrasnji svet: ja postizem najbolje rezultate. Kod izgovaranja indirektnih namera: ja nameravam za sve ljude da su sve veseliji, a za spoljasnji: ja nameravam da postizem najbolje rezultate. Takodje je neophodno znati da preuzeta radnja posmatraca nesme biti u suprotnosti sa time sta se trenutno moze i sme postici u njegovom prostoru realnosti, tj. nema svrhe preduzimati odredjenu radnju pre definitivne promene necega, jer ce se u suprotnom rezultati biti nezadovoljavajuci tj. postojace blokovi. Uzecu sledeci primer. Ako posmatrac ima partnera sa kojim je trenutno u vezi, ako taj njegov trenutni partner ne zeli da npr. ide na posmatracevo neko omiljeno mesto, posmatrac mora da zna da mu nikakvo ubedjivanje tj. koriscenje svoje direktne namere tu nece pomoci, jer je posmatrac taj koji je stvorio sve u svom svetu pa i partnerovo misljenje o tom mestu. Ovde je preuzeta radnja pre promene, a blok je taj da parter ne zeli sa njim na to mesto. Uporni pokusaji da se ubedi partner, rezultirace time da ce partner imati sve vecu odlucnost da ne postupi po posmatracevom htenju. Postoji i mogucnost da se jos preciznije otkriju koji su blokovi. Prvo sto posmatrac treba da uradi je da ljubazno pita i zainteresovano saslusa partnera zbog cega ne zeli tamo da ide. Ono sto ce uslediti kao odgovor, nisu blokovi partnera – vec posmatracevi! Ako je partnerov odgovor nesto jednostavno tipa “ne zelim”, onda postoje dve mogucnosti, u zavisnosti da li je upitanju spoljasnji ili unutrasnji svet, generalno o necemu ili o necem specificnom, sa po dva primera, od kojih zavisi kakve ce afirmacije ili izgovaranje indirektnih namera biti za promenu. Naglasicu da je kod osoba mnogo ucinkovitije izgovaranje indirektnih namera. Prvi primer je da je posmatrac vremenom izgradio stav da taj trenutni partner ne zeli ili nece hteti da ide na to mesto sa njim, a da je misljenja da su drugi hteli ili bi isli sa njim. Ovo ovde je misljenje o necemu specificnom, u ovom slucaju o nekome. Drugi primer je da posmatrac nikad nije razmisljao i stvorio misljenje o tome da taj trenutni partner zeli il ne zeli, ili bi ili ne bi hteo da ide na to mesto sa njim, vec da mu je “umemorisano” da nijedan partner nije zeleo ili ne bi isao tamo sa njim. Ovo ovde je generalno misljenje o necemu. U prvom primeru izgovaranjem zeljenih indirektnih namera vezanih za iskljucivo tog partnera, uklonili bi se blokovi. U drugom primeru, trebalo bi da se otklone blokovi za ovde jace generalno misljenje o tome da niko ne bi isao sa njim, sto bi onda automatski izmenio pocetni stav trenutnog partnera (lakse bi se time izmenio stav kod trenutnog partnera jer posmatrac pre toga nije formirao ubedjenje da trenutni partner ne bi isao). Sledece je to vezano za posmatracev unutrasnji svet, i tu dajem dva primera. Prvi primer je da posmatrac ili ne zeli podsvesno ili nije spreman da bude onaj koji bi vodio samo trenutnog partnera tamo sa njim, pa mu ovaj to samo oslikava nazad. Ovo ovde je misljenje o necemu specificnom tj. o nekome. Drugi primer je da posmatrac generalno ne zeli podsvesno ili nije spreman da bude onaj koji bi vodio bilo kojeg partnera tamo sa njim pa mu ovaj to, takodje, samo oslikava nazad. Ovo ovde je generalno misljenje o necemu. U prvom posmatrac isto tako primenjuje zeljene afirmacije ili izgovara indirektne namere za sebe u vezi iskljucivo trenutnog partnera, a u drugom primenjuje generalne afirmacije ili izgovara indirektne namere za sebe, vezane za sve. Kod menjanja spoljasnjeg sveta, afirmacijama ili izgovaranjem indirektnih namera covek fakticki ne menja direktno nesto ili nekog, vec njegovo vidjenje tog neceg ili nekog. On ne menja kod osoba tu staru osobu u nekog drugog, vec on odabira drugaciju verziju te osobe. Ta verzija te osobe koja npr. hoce da ide sa posmatracem nalazi se negde u polju beskonacnih informacija (neko voli da koristi termin “paralelni univerzumi”). Ako se covek zapita, zar nije bolje uvek primenjivati generalne afirmacije ili izgovarati indirektne namere za nesto, onda se mora podsetiti da nije sve kako se umu cini. Najbolje je proceniti koji je jaci blok, pa samo raditi na njemu. Ipak, afirmacije su nesto sto ce se primenjivati najmanje dvadeset i jedan dan, pa i tu treba gledati kako ce se iskoristiti vreme. Uostalom, lakse je otici i upoznati nekog novog nego menjati bliske ljude u svojem prostoru realnosti.

Premotavanje je nacin da se izmeni proslost. Ljudska podsvest deluje tako da ne moze praviti razliku izmedju vizualizacije, maste i neceg sto se desava u fizickom svetu. Iako covek tj. njegov um moze da pamti i neke stvari koje su se desile jos kao mali, i odlicno odvaja vizualizacije i price sta se tad zelelo da se dozivi od stvari koje su se zaista desavale, postoji mogucnost da ce covek mozda imati neki dogadjaj u mladosti za koji njegov um ipak nije siguran dal je bilo zamisljanje ili se to stvarno desilo! Iako proslost ne postoji, kad se neko seca nekog dogadjaja iz proslosti on aktivira takve emocije i osecanje necega, u sadasnjem trenutku. Svaki covek je satkan od toga kako je njegov um izgradio samog sebe kroz dugi niz dogadjaja i godina. E sad, vec sam pisao kako se scenario kreira. Uze posmatranje kreiranja scenarija je sledeci. Covek, pre nego sto uvece zaspi, unosi u san ukupan dozivljaj tog dana a isto tako i trenutno generalno vidjenje sebe. Jedna od najvecih gresaka ljudi koji ne znaju da oni kreiraju svoj zivot je to da ce, pred sam san, lezati na jastuku i razmisljati od svim nedacama koje su ih zadesile u toku dana i sekirati se. Krajnji utisak toga dana pred san sastoji se u zbiru svih dogadjaja i njihovih emocija i osecanja necega, koji cine jedinstvenu emociju i osecanje necega, ali ti zadnji momenti pred odlazak u san igraju najznacajniju ulogu. Sta se “uvlaci” u san je druga funkcija sna. Krajnji utisak toga dana, tj. ukupan zbir svih misli, reci, dogadjaja, emocija, osecanja, ma kakav on bio, cini korak da se u tom smeru covekom zivot krece od sutra kad se probudi.  Dakle, coveku se u toku dana mogu desiti deset ruznih stvari i jedna lepa, al ako je ta lepa njemu ostavila toliki utisak, da je zasenila druge ruzne, pa covek ipak radostan uvece zaspi, ujutru ce se probuditi sa utiskom od sinoc, tj. o tome da mu se desila ta lepa stvar. Npr. coveku se desilo deset ruznih stvari na poslu, a jedna lepa je bila da je upoznao potencijalnog partnera. Ako je zaspao radostan, postoji verovatnoca da ce se probuditi radostan. U snu dusa odmah pocinje da pravi scenario za nadalje. Sledeceg jutra, covek je probleme na poslu vec potisnuo i pocinje da razmislja kako da pozove osobu koju je upoznao, na izlazak. Naravno, to je samo jedan dan upitanju! I to neznaci da ce problemi na poslu magicno nestati. Jos jaci ucinak i dojam ostavlja to da ako se pred spavanje svako vece nabroji iskreno nekoliko stvari kojima se moze biti zahvalan, a ujutru, pre nego sto izadje iz kreveta opet nabroji iste ili neke druge stvari. Iako sve kombinacije osecaja pri dogadjajima u toku dana koje su ostavile traga na ukupan dozivljaj tog dana moze biti nezamislivo veliki, treba uopsteno svesti ukupan dozivljaj tog dana na dva: covek je nezadovoljan pred sam san il covek je zadovoljan pred sam san. Ukupan dozivljaj tog dana pa san, ukupan dozivljaj tog dana pa san, i sve tako, ulazi kao deo u covekovo celokupno vidjenje sebe. Znaci ako su coveku duze vreme ukupni dnevni dozivljaji sa kojima uvece ide u san da je uspesan student, scenario ce se praviti tako da idalje oslikava uspeh na tom polju.

Sada stupa na scenu “premotavanje”. Gore sam napisao kako covek u san unosi ukupan dozivljaj toga dana, i da, iako ima deset losih stvari i jednu lepu, on u san moze uci tako da bude zadovoljan tim danom. Ali sta se desava sa tih deset losih stvari koje su se dogodile? Naravno da su i one usle u san za neki sledeci scenario. Iako, iz primera, covek je nastavio put ka novom potencijalnom partneru, problemi na poslu ce se ponavljati. E zato premotavanje se cini kako bi se poboljsao ukupan dozivljaj tog trenutnog dana, i kako bi se sve nezeljeno “ispeglalo”. Recimo, dogadjaji u danu obicno ce biti mesoviti, dogodile su se lepe stvari i ruzne, stvari na koje se reagovalo, i reci koje se nisu trebale reci, stvari koje nisu bili takve kavim je covek hteo da budu, itd. Covek ce uvece pred san razmisljati kako da ih resi, nezadovoljan utonuce u san i sutra… od ujutro krece u uglavnom uzaludnu borbu da sve probleme resi. Umesto toga, premotavanjem covek treba, pred san da ima vizualizacije onih dogadjaja koje bi hteo da su protekli onako kako bi on hteo. Moze da se npr. seti dva dogadjaja u kojem mu se nesto nije dopalo, npr. u prvom reko je nesto ruzno nekoj gospodji a u drugom, nije otisao na trening a hteo je. Onda krene vizualizacijom (kao kad gleda film, ne imaginacija) i kaze u mislima: “ovako je danas bilo”… pa krene: “gospodji toj i toj obratio sam se kulturno, pa smo lepo popricali” (preuredi scenu tj. vidi sebe iz prvog lica tako da je ustvari pricao lepo)… isto tako i: “danas sam stigao na trening”… (i u vizualizaciji na brzinu vidi kako je on ustvari bio na treningu). Moze da uradi za svaku scenu po jednom ili po vise puta. Ja obicno za svaki dogadjaj premotam stare scene novim po nekoliko puta i dovoljno je. Da li je um upamtio da se nesto drugacije desilo od onoga sto se zaista desilo – naravno da nije, ali je nacinjen trik. Um ce sada pamtiti i stvarnu scenu i “ubacenu”, ali, poenta svega ovoga je ne toliko zapamtiti nesto drugo vec – promeniti osecaj. Iz neuspesnog dogadjaja u uspesni. Iz nezadovoljstva u zadovoljstvo. Time se vestacki pravi ukupan dozivljaj tog dana. Covek sada moze da utone u san zadovoljan znajuci da je sve proslo kako treba, a dusa ce opet povoljnije kreirati scenario za naredne dane. Covek isto tako celu svoju proslost moze da izmeni! Na primer, vizualizcijom na gore opisan nacin moze da izmeni svoju kratku ali turbulentnu istoriju u nekom tinejdzerskom kosarkaskom klubu. U zavisnosti od toga sta je upitanju, moze da primera radi primeni sledece. Bilo je to ovako… pa vizualizacija… ”bio sam uspesan tih godina, i svi su me saigraci voleli”. Naravno da ce um sutradan opet pamtiti ono sto je godinama umemorisano, ali ako se posmatrac drzi te svoje nove price, pa makar u svojoj glavi, um ce poceti da prihvata i na kraju prihvatiti novu forsiranu pricu. Zanimljivo je i to da ako neko odradi premotavanje al krene “putem uma” da se sutradan jasno seca i poziva sta se zaista desilo, moze da mu se dogodi sledece. Mozda sebe uhvati za nekoliko meseci od toga, da pri razgovoru sa nekim, kada bi naisao trenutak da se priseti toga sto je jednom pokusao da premota, on zastao i setio se originalnog dogadjaja. Ali, gotovo sekundu posle toga bi mu se pojavila druga i verzija, i to bi ga malo zbunilo, pa bi se verovatno odmah setio da je tad izvodio nekakvo “premotavanje”. Ali tada bi shvatio koliko je to premotavanje efektivno i od samo jednog izvodjenja. Ko vrsi premotavanje, moze i na neki nacin da dozivi promenu svoje proslosti i na fizickom planu. Uzecu onaj primer tinejdzerskog kosarkaskog kluba. Posmatracev um premotavanjem kako su ga svi voleli, prihvati to, tj. zameni originalno secanje sa novim secanjem gde su ga svi saigraci voleli, cenili i postovali. Radi toga, on mozda pokrene zasebno premotavanje da popravi odnos sa nekim odredjenim saigracem koji idalje zivi u tom naselju gde i on. Posle odredjenog vremena, posmatrac potpuno zaboravi na to i odluci da prelista svoje stare albume. Na jednoj od slika gde je on inace bio na svom rodjendanu tih godina sa svojim nekim drustvom, ugleda tog saigraca koji se zajedno sa njegovim drugarima veseli na toj proslavi! Jezivo?! Sok?! Um mahnito pregledava sliku i shvata da nesto nije u redu, pocinje da se seca da je tu nesto petljano oko toga… jer um je ipak um, a razum mu je jedna od glavnih funkcija.

Sve do sad ovde ispricano, ukljucajuci okretanje sve na pozitivizam koji sluzi posmatracu, afirmacije, znanje kako funkcionise scenario, i mastanje, treba da mu preokrene zivot tako da umesto vecine losih stvari ili vecine izmesanih stvari, desavaju mu se samo stvari koje idu njemu, tako reci, na ruku. Kada se to desi, tj. kad vecina stvari u zivotu svesnog kreatora klizi glatko, njemu ce biti lakse da opazi stvari koje se neslazu sa njegovim konceptom ciljanog zivljenja. U njegovoj prelepoj basti, lakse ce primetiti korov koji nice. Iako je u fizickom svetu funkcionisanje uglavnom takvo, ko je koliko udaljen od necega, moze se desiti da ako svesni kreator misli da je sve resio, pojave mu se stvari iz njegove proslosti u fizickom svetu. Ako na stvari iz proslosti kao sto su predmeti, dogadjaji, a pogotovo ljudi, ne reaguje u skladu sa njegovom novom ideologijom njegovog zivota onda treba da poradi na tome, jer oni izviru iz podsvesti, i  obicno sluze kao njen neki vid “testa”, da li spreman da resi to i krene dalje sa svojim zivotom. Ovaj test ne sadrzi nista manje no potisnute blokove tkz. “okidace”. Evo primera testa u kome se pojavljuju ljudi koje svesni stvaralac poznaje iz proslosti. Ako se pojave ljudi iz proslosti bilo tekstualnom porukom, bilo preko telefona, bilo uzivo, i spominju nesto sto posmatrac ne bi vise hteo da cuje, on sto bi tu trebalo da se uradi je: da se ostane pribran, da se seti da on to sve kreira i da su svi ljudi on, i trece, da njihovom recima o stvarima koje se ne zele ili ne bi opet zelelo da se ponovi, ne dati ama bas nikakvo znacenje. Jer svako poverovanje u znacenje koje je suprotno od nacela sadasnjeg zivota svesnog kreatora bi jos produbila ne zeljenu pricu. Cak i ako se vidi osoba preko puta ulice, kad se dodje kuci, ne pitati se hm, kakvo ovo znacenje ima, nisam tog covek video deset godina, vec reci, ovo nema bas nikakvo znacenje, i ignorisati to. Sa takvom osobom a pogotovo ako se srela uzivo, motriti na svoje emocije, i biti sto srdacniji, pa ako osoba pocne npr. pricu da je ona takva i takva il kako je nekad bilo, treba reci nesto poput hej, ma ja tebe pamtim u najboljem svetlu. Ako je svesnom kreatoru neprijatno, nema potrebe da zuri, i ovako je to samo scena u scenariju. Uglavnom salusati i sa sto manje recenica zavrsiti razgovor i opet se lepo pozdraviti i otici dalje. Uvece jos izvrsiti premotavanje da ili je razgovor tekao u korist svesnog kreatora, ili se ta osoba nije ni srela. Moze se krenuti sa afirmacijama promene te osobe, ili ne obracati vise paznju. Ako su putevi dosta razliciti, to znaci da je to izaslo iz podsvesti i da je duboko bilo ukorenjeno. Trebalo bi raditi afirmacije samo ako se zeli ponovo ici prema toj osobi, u suprotnom ako se to ne zeli, onda je jako mala verovatnoca da se ponovo sretnu, jer ako svesni kreator nastavi sa svojim konceptom njegovog zivljenja i presao je ovaj mali test, onda je itekako ojacao svoj put kojim se krece.

Verovatno prvo ponasanje ljudi koji saznaju da oni kreiraju svoju stvarnost, posle porucivanja zeljenog je kanstantno trazenje znakova manifestacije. Drugo, moguce je da ljudi postanu potpuno indiferentni i kompletno se prepuste da ih putem sinhronizacija “vuku za rukav” kroz dan, umesto da koriste takve sinhronizacije za usmeravanje kroz dan. Tu ce im sa takvim pristupom verovatno postati dosadno. Dalja mogucnost je da ljudi zaborave na duze vreme za ovo saznato, i ponovo se udube u iluziju, dok se ponovo neprisete. U tom periodu u kom su bili utonuli, postoji velika mogucnost da su sebi nesvesno kreirali nesto sto ne bi zelili da im se desi. Sledaca mogucnost je naravno da ljudi potpuno zaborave na sve ovo i zauvek utonu. Po meni, sto ja licno koristim, najbolje je sledece. Ovo znanje, tj. to da svest kreira, covek treba da nauci i treba normalno da mu bude kao sto obeduje. Ako je naucio i postalo je sastavni deo njega, onda ce uvek i da se seti da primeni. U danu neka bude opusten ali neka automatski filtrira koje misli i emocije projektuje. Nekad sebi moze dozvoliti da se svesno uigra u neku ulogu ali na kratko i znajuci da je to samo uloga i nista vise. Nekom se moze desiti da sto posto veruje i odlicno primenjuje sve ovo ali ce se pojaviti nesto na nekom polju gde ce izgubiti veru za to i gde ce stupiti um na scenu, na primer posle manifestacija “vecih” stvari, mucice muku da manifestuje neku malu. Znaci, u ovo se ili veruje ili ne veruje.

Posle prosvetljenja, posmatrac ce se verovatno pitati: “sta je moja svrha u zivotu, sada kad znam celu istinu”. Posle prosvetljenja, pod uslovom da ne zaboravi i opet potpuno zauvek utone u iluziju, posmatrac ce ili krenuti putem toga da prenosi svoje ovo znanje dalje, ili ce ziveti svoju neku bajku. Naravno, on moze da uradi i jedno i drugo, sto je i najdragocenije za sve. Od svega ovog ovde ispisano, coveku ce biti najneverovatnije to da su svi ljudi – on. Tako je, tesko je prihvatiti da je nesavesni stvaralac celog zivota isao i, iako je tehnicki pricao sam sa drugim ljudima, on je pricao – sam sa sobom! Svesni stvaralac sa iskustvom, ce mozda, imati retke trenutke kad ce se sa setom secati kako je nekada bilo kad je mislio da su svi ljudi ovakvi il onakvi, dok vecinu sveta i vecinu ljudi u svom prostoru nije izmenjao. Kada svesni stvaralac sa iskustvom stvaranja, dobije takvu umovu “moralnu” misao, trebao bi da shvati da je jedini plus kad nije znao da on sve ovo kreira jeste to sto je odlicno, gotovo perfektno, glumio u svojoj predstavi. Jedino sto ga navodi da tako nesto pomisli je sto su mu tad emocije bile jake a reakcije burne. Na primer. Kada se u jednoj godini dogode pregrst losih stvari a i vecinu se vremena vrti jedno te isto, cim se dogodi nesto lepo, on ce skakati od srece i sa svojim nekim prijateljem deliti te pozitivne trenutke sa recima tipa hej uspeli smo… Svesnom stvaraocu sa iskustvom ce se sve cititi lako, i ako se ponekad javi osecaj da je sam, on mora da zna da je dosavsi do prosvetljenja on na nekin nacin uradio sta je podsvesno hteo. Tesko da ce neko uopste i postati prosvetljen a da se nije priblizio tome. To je isto kao kad neko dobije neku knjigu kao mladji, pa procita jednu trecinu te je nezainteresovano ostavi, a nadje je posle deset godina pa je procita celu i odusevi se. Gledanje na to kako je bilo pre nego sto je znao za sve ovo, je slicno kao kad bi se neko secao neke decije igre koju je igrao kad je bio mali, npr. skolice. On moze da je igra ponovo al jednostavno ga ne vuce ka tome jer to prerastao. Uostalom, saznanje da on kreira ceo svoj svet je nista drugo do difinitivna spoznaja samog sebe, i njegovih mogucnosti. Svesni kreator sa iskustvom bi vec trebalo da je potpuno drugi covek, od onoga sto je nekad bio. On ce uglavnom na sve oko sebe scim ima iskustva nazivati svojim kreacijama.Dakle kod onog koji namerno stvara, sto se tice emocija, ne postoji vise ono sto vecina ljudi tj. kako oni dele ljubav, na malu i veliku. Sada, bez napumpavanja emocija za njega ce postojati samo voleti nesto i nekog ili ne. Ali on ce iovako vise, sve i svakog gledati kroz iskustvo. Sa nekom moralnom pricom uma maknutom sa strane, jer ako se nesto moralise, um ce se uvuci u jos vise moralisanja, ostace samo jedno pitanje. Da se ima carobni stapic sta bi se htelo, kakavo bi se to iskustvo htelo? Nikome prevelika ljubav prema svom partneru na drugoj strani sveta, sto se mozda zbog posla ne vidjaju vise od dva puta godisnje, nece doneti da cesce vidja tu osobu i, ako nije, uciniti zadovoljnijim takvim iskustvom. Neko sa “manje” ljubavi prema svom partneru ce imati bolje iskustvo sa istim i biti zadovoljniji. Dakle, nema vece ili manje ljubavi vec samo – ljubav. A lepo, pozitivno, ugodno iskustvo je ono sto svi hoce.  A sta je sa tim da lepo iskustvo treba deliti? Svesni posmatrac ce znati da odvoji to sa uglavnom ugadjanjem drugima kako je to pre cinio. Iako zvuci slicno, to ipak nije. Cinjenje drugim ljudima, odmah u startu znaci jedno, a to je – jos cinjenja drugima. Druga stvar kod cinjenja drugima, jeste to da ce posmatrac na kraju ostati nezadovoljan jer je stvorio takvo iskustvo koje je paradoksalno, posto je i ovako ceo njegov prostor realnosti okrenut ka njemu i za njega. Npr. ako devojka cesto dobija lepe bluze koje je bas htela da nosi, al ipak ih poklanja svojim drugaricama jer je to cini srecnom, ta sreca ce se ubrzo pretvoriti u nezadovoljstvo. Bluze su bile za nju i ona je htela da ih nosi, tj. premasena je cela poenta. Kod deljenja iskustva sa drugim  ljudima, znaci da ce svesni posmatrac prvo sebi stvoriti lepo iskustvo pa ga onda podeliti sa drugima. Bluze ce ili pozajmljivati drugaricama ili ce pokloniti tek po koju. Dakle, potpuno je moralno da svesni kreator bira svoje lepo iskustvo. Ako mu se svoje iskustvo cini i previse lepo, nek se seti da isto takvo moze stvoriti i ruzno. Dacu primer kako bi posmatrac trebao da se postavi prema drugima da bi uporedo stim imao svoje lepo iskustvo. Ako se posmatrac promeni i hoce da ide u restoran za koji je imao negativno misljenje kao i njegova tri drugara, onda on ne moze da ih svojom direktnom namerom povede il da ih cesto vodi sa sobom, a da oni idalje negoduju. Njemu samom se ne bi svidjalo to da bude u situaciji da odlazi ili da se cesto nalazi tamo gde mu se ne svidja da boravi. Ali ako bi bio pozvan da boravi tamo gde mu se svidja, to bi bilo u redu. Ono sto posmatrac treba da promeni jeste svoje misljenje o tome da i oni vole taj restoran i, vremenom, predjasnja razlika u misljenju izmedju njih ce nestati. Kao sto sam vec pisao, menjanje drugih, odnosno bolje je reci odabiranje “verzija” drugih, najbolje se sprovodi izgovaranjem indirektnih namera. Npr.: Ja nameravam za mog druga tog i tog, da voli da ide u taj restoran. Naravno, uvek moze da ide tamo sam ili sa nekim drugim. Svesni stvaralac sa iskustvom ce mnogo vise koristiti svoju indirektnu nameru od svoje direktne. Svesni stvaralac sa iskustvom bi trebao vise da uziva u svom kreiranju nego u svojim kreacijama.

Treca funkcija sna. Sigurno je neko imao osecaj da je dovoljno uradio u tom danu, il da “sta je uradio uradio je”. A imao je i osecaj ujutru da mu je kao novi pocetak. Slicno se moze reci kad je osoba u nekom dobrom provodu u diskoteci, posto mu se je prijao provod produzi jos za sat vremena, pa razmisljajuci da mozda jos produzi, al ipak na kraju pocne da mu bude pomalo dosadno, i ode. Funkcija sna je jos u tome da dusa zeli da se vrati u nefizicki svet kad se u tom danu nagledala ili i vise nego sto je trebalo ili se nije skoro nista desavalo. Zato ljudi kad neko zeva i dosadno je oni to povezuju sa tim da mu se spava. Kada se neko nadje partnera, u pocetku je vrlo zanimljivo jel se npr. zaljubljeni vidjaju danas na pola sata, pa odu svojim kucama, i onda su u ceznji, pa se sutra opet vide na dva sata, i sve tako.

Postoji jos i cetvrta funkcija. A to je dusino privremeno napustanje fizickog tela putem sna. Ako neko nesto sanja, on obicno sanja ujutru, bilo da je jedan, dva ili tri sata pre samog budjenja. Tada se obicno posmatrac i vrpolji po krevetu i okrece tamo amo. Postoji mogucnost da kroz san cuje ujutro ukucane, ili da ide do kupatila a zatim ponovo vraca da odspava bar jos malo. Nocu se jedan period nista ne desava, nije zbog toga sto covek toliko cvrsto spava vec zbog toga sto dusa privremeno nije u fizickom svetu. U ovoj knjizi pisem sve sto znam o ovim stvarima, tako da necu pisati o tome gde dusa odlazi u snu.

Pitanje: Sta se ustvari desilo kod primera gde je posmatrac prekinuo razgovor sa druga dva sagovornika tj. iskljucio se iz price, ili gde je istupio iz svadje koncetrisajuci se na nebo?

Odgovor je – Zamislimo kako iz posmatraca izlazi konopac, pruza se, te lebdi u vazduhu. Da svaki covek i svaki predmet ima taj svoj konopac. Konopac nije nista drugo do energija. U primeru gde je posmatrac razgovarao sa svoja dva sagovornika, uglavnom je tako da, iako moze da bude bezbroj situacija kako se taj razgovor odigrava, da se taj posmatracev lebdeci konopac povezuje sa konopcima od druga dva. To znaci da posmatrac aktivno ucestvuje u razgovoru. Posmatraceva cula su intezivnije ukljucena, i preko svog konopca u njemu se aktiviraju odredjene emocije i osecaji. Posto se u tom primeru on iskljucuje iz razgovora, on, da tako kazem, polako uvlaci svoj konopac (energiju) u sebe. Konopci druga dva sagovornika su ostali spojeni, ali ne i njegov. Ostalo je samo da on posmatra kako tece vec kreirana scena. U primeru za nebo, konopac posmatraca i neba su se spojili, a onog koji vice ostao je po strani. Kada je upitanju neki dogadjaj sa vise ljudi u interakciji, isprepletani konopci se mogu posmatrati kao jedno zajednicko klupko. Iskoristicu sada da kazem sta se desava kada se neko skoncentrise na problem a ne na resenje i kako izgleda kada neko pokusava nesto da promeni u danu scenario, ili da nagovori nekoga na nesto. Npr. covek je kreirao, svesno ili nesvesno, te se u jednom danu pojavi scena gde njegov kolega nezeli da nesto odradi za njega. Posmatrac ga ubedjuje, moli, energetski konopac se zateze, povisuje se ton, gubi se strpljenje, smenjuju se reci, negativne emocije i losi osecaji. E sad, ne znajuci, il zaboravljajuci da postoji scenario, posmatrac je u trenutku uporan u direktnoj nameri da ga nagovori, te se konopac cvrsto zavezao za konopac ovog drugog. Ako kolega silazi sprat nize, svojim konopcem vuce posmatraca sa sobom, koji ustvari ide za njim i ubedjuje ga. Da li je on odradio svoj neki posao dok je isao sa kolegom i ubedjivao ga, pa naravno da nije, plus, verovatno ce promasiti sledecu scenu i krenuti putem nepovoljnog scenarija.

Pitanje: Pojasniti indirektnu nameru?

Odgovor je – U sledecem primeru cu mozda najbolje objasniti indirektnu nameru. Indirektna namera je posmatracev nameravani krajnji rezultat, kojeg se on sigurno i dugorocno drzi. Zvuci jednostavno, ali ljudi se mnogo vise koncentrisu na sredstva a mnogo manje na sam cilj. Tu je najzasluzniji um, koji je naucen da se za rezultat treba muciti. Recimo da neko zove odredjenu trgovinu da mu ostave neki artikal sa strane a on ce u toku nekoliko dana da dodje, da ga plati i pokupi. Prvi slucaj je da covek ima indirektnu nameru da je vec platio i pokupio predmet. Za dva tri dana on krene autobusom do tog mesta, te jos dve ulice pesaka do trgovine. On da dodje do tog artikla koristi direktnu nameru, npr. placa kartu na peronu i ulazi u autobus, ali ga tih par dana vodi indirektna namera koju ima da je predmet u njegovom vlasnistvu. Drugi slucaj je sledeci, covek rezervise taj predmet al indirektna namera mu je tipa mozda odem, mozda ne, te nikada i ne ode po njega. Znaci ovde, ako ne ode, on i ne koristi direktnu nameru. Treci slucaj je da covek rezervise taj predmet, i veoma intezivno koristi svoju direktnu nameru, ali zbog slabe indirektne namere, kad dodje u trgovinu ispada da je predmet prodat. To je ono, ma ja idem pa sta bude – bude. Ako nekom nije, da mu je indirektna namera sigurnost da vec ima to, vec mu je vise kao lutrija – lutrija ce mu biti i rezultat. Posle toga, zbog slabe indirektne namere, postoji mogucnost da odustane od tog artikla (sto je u zivotu i najcesce). U prvom slucaju, ako se desi da je u scenariju da artikal ne bude tamo, ostajuci pri svojoj indirektnoj nameri, covek ce ga kad tad imati.

Pitanje: Ali koliko zapravo indirektna namera ima uticaja na kreiranje scenarija, u kakvom je ona odosu sa umom i dusom koji kreiraju isti?

Odgovor je – Ovo je odlicno pitanje. Recimo da posmatrac sutra treba da ide nesto u neki nacionalni park, i nabavio je klasicnu papirnu mapu tog parka. Ako namerava da dodje do npr. neke brvnare koju vidi na mapi, on ce je obeleziti olovkom. Sutradan u parku, imace nekoliko puteva koji vode do jucerasnjeg oblelezenog mesta. On se prvenstveno ne vodi zeljom, niti direktnom namerom vec indirektnom namerom da bude tamo. Indirektna namera da dodje do te brvnare je zapravo i navela da se direktnom namerom kupi ta mapa. E sad, ono sto se oslikava posmatracu u njegovom prostoru realnosti jeste slaganje uma i duse. Zato je i cela poenta tehnike izjednacavanja. Da um i dusa nisu bili slozni oko tog nacionalnog parka, on ne bi ni imao priliku za takvo iskustvo. Nameru ja licno smatram da jeste na slaganje uma i duse dodanta stavka, ali da je nekim delom i izbornog karaktera. Sta ce se desiti ako se vrsi izjednacavanje na tri razlicita automobila? Setimo se prihvatanja dobijenog, prvo idu druge predispozicije duse pa onda istrajnost u tome, sto nije nista drugo do indirektna namera. Dakle ako nije upitanju ono prvo, od ta tri automobila manifestovan ce biti onaj prema kome je bila indirektna namera najjaca. Imam vrlo zanimljiv test indirektne namere, koji i sam koristim. Zamislimo sada, da za to sto je naruceno u masti, je neko upravo dosao da nas vodi do toga. Taj koji vodi moze da bude clan porodice, rodjak, prijatelj. Na primer, vodi do te osobe koja je ispred objekta u kome se trenutno nalazimo. Ili vozi nas do tog stana. Ali pitanje je, kolika je spremnost da se odmah prihvati naruceno? Ako bi se odmah pohrlilo ka tome znaci da je indirektna namera jaka. Ako se kaze tipa, sutra, videcu, javicu, itd, onda ne postoji spremnost za to. Naravno ne mislim bukvalno na to da je bas neko upao na sred posla i trazio da se ostavi sve sto se trenutno radi u vezi tog posla i odmah krene, ili da odmah krene bez mogucnosti da se npr. obuju patike. Jacina indirektne namere se ogleda najvise u tome da se po pravilu puno enerigije neda traciti ako je namera slabija. U odnosu su takvom da mozemo posmatrati narucivanje i izjednacavanje kao nesto primarno, tj. kao namestanje igre, a namere su sekundarne tj. igranje te iste igre.

Pitanje: Kako uvek biti u tecnom scenariju ali sa pozitivnim ishodom?

Odgovor je – Prvo treba odvojiti dve stvari u ovom pitanju. Prva se odnosi na scenario sa pozitivnim ishodom, a on se stvara tako sto se obitava u modusu pozitivizma a i narucivanjem i izjednacavanjem. Druga stvar se odnosi uopste na tecni scenario a to se ostvaruje ako se vremenom primenjuju pozitivne afirmacije, zivi se laganim tempom, ne dize se bitnost, sve se okrene na pozitivno razmisljanje, ima se pozitivan stav o samome sebi, posmatra u sadasnjem trenutku, i naravno vecinom biti u emociji ljubavi i zahvalnosti, ispuniti odredjeni broj scena u jednom scenariju vremenom postace maciji kasalj. Meni je licno trebalo oko sest meseci da se potpuno prilagodim funkcionisanju scenarija.

Pitanje: Kako znati, kod prihvatanja dobijenog, da li je upitanju takva manifestacija ili se pojavio kontrast?

Odgovor je  –  Ove dve stvari posmatrac moze razlikovati uglavnom tako da ako je upitanju prihvatanje dobijenog onda je vec nesto dobijeno, znaci vec je stvar zavrsena, dok kod kontrasta, stvar jos nije dobijena. Ako posmatrac zeli da prihvati to nesto ne misleci da je to kontrast, onda ce ga putem sinhronizacija odvuci od toga, ili ce se pojaviti nekakve prepreke. Npr. kod prihvatanja dobijenog papiri za stan ce se potpisati, ili ce se uci u ljubavnu vezu, dok kod kontrasta, kad bi se trebali potpisati papiri za stan onda bi u zadnji cas iskrso neki drugi bolji stan, pa bi se posmatrac prebacio na taj dugi. Kod osoba bi kontrast mozda bio to da bi posmatracu potencijalni ljubavni partner rekao da ipak oni nisu jedno za drugo, pa bi se posle par dana pojavio novi potencijalni partner koji mu odgovara.

Pitanje: Kako da posmatrac uopste i zna kad je mentalno u necemu i kolko je blizu da manifestuje?

Odgovor je  –  Kad posmatrac naruci nesto za sebe tj. otkloni osecaj zelje, primenjivanjem izjednacavanja on je fakticki vec u tome (mentalno). To i jeste poenta, imati to odredjeno iskustvo pre nego sto se ono materijalizuje. Naravno, da je u necemu pokazivace i znakovi. To koliko mu je manifestacija blizu, to se donekle moze odgonetnuti znakovima takodje. Mozda je najbolje koristili, bar odprilike, sledecu orjentaciju: gledati na tajming manifestacije kao na nivo promene u samom posmatracu. Postoje tri faze promene posmatraca u tajmingu manifestacije, sa pre fazom, i post fazom. Pre faza je nesto staro u cemu je neko, a u cemu vise ne zeli da bude. Prva faza je faza odlucivanja i pokretanje promene. U prvoj fazi, coveku se cini da treba da predje odredjeni put ka necemu sta hoce. Druga faza je izmedju starog i novog. U ovoj fazi covek obicno ide jedan korak napred a dva nazad, glasan je u tome da udje u nesto novo, al ne izlazi iz zone konfora. Treca faza je faza prelaska. To je faza u kome je covek najzad spreman za promenu. To je kao kad neko ima stari bicikli pa kupi novi bicikli. Iako je naviko na stari, automatski uzima novi i ne osvrce se za starim, jednostavno ga vuce ka novim. Post faza je faza u kome je covek u necem novom tj. promena je nastupila i u materijalnom svetu.

Pitanje: Ako covek je narucio nesto, a u medjuvremenu cuje od nekoga koga poznaje, da to nesto ne moze biti dobijeno sad, vec za odprilike sest meseci, kako to da posmatrac shvati, kao blok, kao znak, ili kao tajming?

Odgovor je  –  Na posmatracu je da proceni dal je upitanju blok ili ne. U ovom pitanju najbolje se bazirati na to da li je znak il dal je tajming, tj. dal je neka naznaka da je kreirano i da ce manifestacija nastupiti za sest meseci. Super je ako postoji scenario u kojem se za sest meseci manifeatuje to nesto, al sta ako je upitanju samo znak? U velikoj vecini upitanju je znak, i to neretko znak tkz. “ponuda”, te najbolje ga je shvatiti tako i postupiti kao sto sam naveo da se postupa kad se naidje na neki znak. Kod namernih manifestacija a i u zivotu uopste, cesto se desava da neko treba nesto dobiti posle odredjenog vremena, pa kad se tad ne dobije onda ce se navodno to opet dobiti ali posle odredjenog vremena, i sve tako u krug. To je zato sto je covek ne znajuci da se stvari dobijaju iz stanja ispunjene zelje i imanja neceg sada, a ne iz stanja kao jednom kada budem to imao onda cu… U primeru od sest meseci, covek vestacki stvara vreme, sto je ekspanzija, i rizikuje da se to sto bi se navodno dobilo za sest meseci, posle tih sest meseci pomerilo za jos toliko. Coveku koje ne zna da on kreira ceo svoj svet, mozda bi trebalo godine da dodje do tih “sest meseci“. Evo primera za dodavanje vremena. Vreme ne postoji, ali covek koji ceka i gleda na sat, deset minuta ce mu sporije proci nego deset minuta coveku koji je na zurci i dobro se provodi. Znaci, najbolje ako se shvati kao znak, jer moze da se desi da to sto je receno da ce biti za sest meseci dobije za – nedelju dana!

Pitanje: Pojasniti malo bolje manifestovanje specificne poznate osobe, i koja je razlika izmedju manifestovanja specificne poznate osobe i menjanja specificne poznate osobe?

Odgovor je – Kod narucivanja stana i kod specificne poznate osobe gleda se spremnost na to. Kod izjednacavanja se takodje gleda odnos posmatraca prema objektu pod pretpostavkom da je zelja vec ispunjena. Jako je bitno da se zna, da stvari, na energetskom nivou, ne reaguju tako da neko prvo dobije stan pa stan “napravi”  vlasnika stana od njega, vec je on “vlasnik” stana pre nego sto ga dobije. Kod specificne poznate osobe je slicna situacija, posmatrac se prvo treba promeniti u partnera te specificne osobe. Primarno tome je njegov predhodni rad ne sebi, da voli sebe, ceni, postuje, da primeti i neguje svoje vrline,… Kod izjednacavanja je isto, posto postoji predpostavka da je zelja vec ispunjena tj. da su posmatrac i taj ljubavni partner vec u vezi, kakav je onda posmatrac u toj vezi prema toj osobi, u cemu on uziva, sta on pruza, kakvo je njegovo iskustvo sa tim partnerom. Objekat ima samo karakterne osobine npr. stan ima pet prostorija i svetao je, i ima malu terasu sa prelepim pogledom. Posmatrac kao vlasnik stana sedi na toj terasi i uziva u pogledu. To je njegovo lepo iskustvo iz njegovog odnosa sa tim objektom! Kod specificne poznate osobe, ona je radosna, visoka, i studira. To da bi uopste manifestovao tu osobu, on ne treba da se prilagodjava njenim tim osobinama, jer one mogu samo da mu se svidjaju ili ne, vec treba da bude spreman da je on vec njen ljubavni partner i naravno da npr. izlazi sa njom u grad, ili da joj salje lepe poruke,… Na energetskom nivou se desava to da, ako je svesni stvaralac spreman da je partner njegovoj specificnoj poznatoj osobi i da je vec u divnoj vezi sa njom, ta specificna poznata osoba ce mu reflektovati to isto nazad.  Kod manifestovanja specificne poznate osobe, svesnom kreatoru se lako moze podvuci pogreska, a najvise iz razloga jer kod manifestovanja osoba pojavljuje se ta samo prividna razlika, a to je da su osobe promenjivije i dinamicnije od manifestovanja predmeta. Kod specificne osobe moze se raditi promena iste, ali ako posmatrac nema svoja iskustva sa tom osobom onda ce promena nastupiti samo oko njenih osobina.  

Pitanje: A zasto je lako zapoceti ljubavni odnos sa potecijalnim partnerom kome se posmatrac priblizio fizicki?

Odgovor je – Rekao sam relativno lako. Prvo za taj dan postoji scenario i scena, i za tu scenu postoji odredjena sustina. Drugo zavisi kako sebe posmatrac podsvesno vidi. Nemora da vidi sebe kao olicenje lepote, ali nemora ni da ima negativno misljenje npr. o svom izgledu ili o svojim ljubavnim podvizima. Tu se koristiti ono, koliko mu je “udobno” da se upusta u to nesto. Iz te druge stvari javlja se treca, a to je kakva je indirektna namera, sta je tacno cilj. Taj potencijalni partner ce putem sinhronizacija nesvesno pratiti scenu odnosno sustinu iste. Ako scena “ima nesto bitnije u planu” onda ce se potencijalni partner izmakinjati ne ostavljajuci prostora ovom za bilo sta. Ako sa druge strane scena nema tako nesto, onda ce na posmatracevo traljavo i nesigurno pokusavanje ta druga osoba jasno staviti do znanja da nezeli nikakva iznenadjenja. Ako scena nije sadrzavala sustinu zapocinjanja romanse, a zapocelo se (krenulo se tkz. direktnim kreiranjem scenarija), onda ce se posmatracu ostaviti taj romanticni trenutak ili na kratko ili dok se scena ne kompletira, ili ce je on sa tim partnerom odugovlaciti. Npr. partner ce ustati i reci: bilo je lepo al moram da idem negde imam dogovoreno (sustina scene je bila da njih dvoje sede u sobi i caskaju, i iako su se ljubili, to je kompletirano). Ako je bila sustina da npr. izadju napolje u bastu onda ce romansa kratko trajati jer taj partner putem sinhronizacija “odvlaci” posmatraca tamo gde on treba da bude. Treca stvar je da posmatrac moze da ostane sa tim partnerom duze u toj sobi, i da promasi sledecu scenu. Cetvrta stvar je raspolozenje u kakvom je, jer ko i u predhonom slucaju, od njegovog raspolozenja uglavnom, osim ako nije bas takva sustina u sceni ili kontrast, zavisi i raspolozenje te druge osobe. Ako ima tremu da pokusa da zapocne romansu, imace tremu i ta druga osoba. Peta stvar je nepostojanje bitnosti. Za postojanje bitnosti zna se, moze da rezultira da neko udje u sobu (ili kucu), ili toj osobi stigne iznenadni poziv da ode negde… Dizanje bitnosti moze de bude u tom trenutku prevelika posmatraceva trema, zbog koje ce potencijalni partner ustati i reci nesto poput npr. hej znas sta, vreme je da krenem…

Pitanje – Negde se u knjizi navodi da je za manifestaciju dobro da se bude u sadasnjem trenutku i posmatrati, a negde da se putem izjednacavanja ima osecaj je zelja vec ispunjena… Dakle kako se ovde postaviti, i ici kroz dane?

Odgovor je – Posmatrac da bi manifestovao nesto, namerno, mora da “zonglira” izmedju svog unutrasnjeg i spoljasnje sveta. Unutrasnji svet je primaran u odnosu na spoljasnji. Posmatrac kad naruci nesto treba da to odrzava u sebi suprotno onome sto se trenutno dogadja u spoljasnjem svetu, al isto tako i da fizicki uvazava trenutne stvari tj. desavanja u spoljasnjem svetu (npr. putem kompletiranja scena). Nikako ne sme da se uhvati samo za unutrasnja ili, kako to kod ljudi biva, samo za spoljasnja desavanja. Boravljenjem doslovno non-stop u sadasnjem trenutku ne bi se odvojilo vreme za kreiranje onog sto se hoce, a boravljenjem konstantno u stanju ispunjene zelje, ili osecajema, ili razmisljanjima iz toga, pocelo bi da se zanemaruju trenutna desavanja. Najbolje je praktikovati nekih sestdeset procenata na unutrasnji svet a cetrdeset na spoljasnji. Druga najcesca stvar za ne postizanje zeljene manifestacije posle blokova kod svesnog kreatora jeste uglavnom mnogo vece skoncentrisanje na unutrasnji svet. Time se stvara veci jaz izmedju “imanja” i imanja, tj. pocinje sve vise da se primecuje ono sto se nema, pa se tako i pravi ekstenzija toga.

Pitanje: Da li postoji nesto sto bi moglo ubrzati manifestaciju?

Odgovor je – Od svega sto sam probao, jedino jedna stvar ubrzava manifestaciju, a to je zahvalnost. Najbolje je setiti se nekih lepih stvari, ljudi, ili dogadjaja iz proslosti na kojima je posmatrac zahvalan, i na tome se zahvaliti. Najbolju energiju daje zahvalnost na necemu sto je bas znacilo. U praznoj sobi se izgovara zahvalnost na glas (il sebi u bradu), najiskrenije moguce: zahvalan/a sam na tome… znacilo je. Ako je to nesto sto se sad ne bi zelelo onda se kaze nesto tipa zahvalan/a sam na tome… tad je to znacilo. Moram da naglasim da se za stvari iz proslosti moze, tj. bilo bi dobro zahvaliti se samo jednom. To je zato sto posmatrac tezi i uziva nov zivot a ne da se seca starog! Naravno isto tako daje se zahvalnost na sadasnjim stvarima, ljudima, ili dogadjajima, koji su trenutno u zivotu posmatraca. Zahvalnost se uvek moze dati i za stvari koje su se “dobile”. To znaci da pre nego sto se manifestacija pojavi u fizickom svetu, manifestator moze da se zahvali sto to vec ima ili je doziveo to.

Pitanje: Kako znati sta je dobro a sta ne, tj. sta je ispravno a sta ne?

Odgovor je  –  Mozda ce nekom, mada posle svega ovde procitanog sta je jos sokantno, biti sokantno to da ne postoji ni dobro ni lose. Postoji samo povezanost izmedju fizickog sveta sa ljubavlju nefizickog ili nepovezanost sa istim. Ovo ce mozda biti i najbolji primer. Niko nije ubio nekog zato sto je voleo da ga ubije, vec je nasao taj nacin, jer nije znao kako drugacije da ukloni svoju “prepreku” koja mu se nasla na putu. Kada bi ljudi znali da u njihovim prostorima realnosti imaju samo sebe, sigurno bi vise imali i razumevanja i ljubavi.

Pitanje: U kakvom je odnosu smrt sa svime ovome?

Odgovor je  –  Sto se tice smrti posmatrac kao sto rekoh, drugacije manifestuje sebi nego drugima, zato sto posmatrac prozivljava neku vrstu putovanja kroz fizicki svet, njemu se desava ono u cemu je vec dusa. Posmatrac koji ne zna da on sve to kreira ce u svom zivotu doziveti to da manje vise pregrst ljudi umre, bilo da su odjednom nastradali, bilo od bolesti, bilo od starosti… On je od malih nogu slusao o smrti, da uvek vreba, i to su generalne pretpostavke tipa oh ljudi umiru stalno… Dakle, posmatrac, kao glavni glumac u svom filmu ce imati manje sansi da mu se to desi od ljudi oko njega, tacnije dozivece je samo ako on to “hoce” da mu se desi. Pod tim hoce podrazumevam dve stvari. Prva je vezana za ono “ko se maca lati”… tacnije radnje i dela. Ako neko u sopstvenoj poteri ustreli nekog na ulici verovatno ga ceka ista sudbina, ili, sta ceka vojnika u ratu? Druga stvar je to da ako covek misli, masta, vizualizuje probleme to ce i dobiti. Primera radi, ako covek misli da ga odredjena osoba vija, ili da ga pogubna stvar ceka od te osobe to ce je i dobiti. Ako istinski u to veruje. Moze da se desi da bude u podrucju za koje vaze generalne pretpostavke da je opasno po zivot i on to prihvati, pa nastrada. Ista stvar je i sa bolescu… Kao sto rekoh, nesvesnom posmatracu, kao glavnom glumcu, bice tesko da mu se okonca njegova uloga iznenada. Cak i dolazanje u obitovanje u tom podrucju za koje je generalno misljenje da opasno po zivot, bice popraceno “pretkazanjima”, koja bi mogla biti u vidu da se ubistvo desi blizu njega sto ce ga uplasiti i naterati ga da napusti to podrucje sutradan prvim avionom. Svesnom kreatoru sa iskustvom naravno, nece biti tesko da igra pod sopstvenim pravilima. Postoji jedna mogucnost gde smrt drugih moze da nastane kao posledica posmatracevog nenamernog ili nesvesnog kreiranja, a gde je direktnije vezano za njega. Dakle, u zavisnosti od svih njegovih podsvesnih uverenja o sebi i o spoljnom svetu, moze da se desi da posmatrac nenamerno ili nesvesno toliko promeni svoju celokupnu vibraciju da to u nekim slucajevima rezultira smrtnim ishodom (po druge u njegovom prostoru realnosti). Npr. dva coveka su imali neresene sukobe jedan sa drugim vec duze vreme. Prvi, posmatrac, je dolazio do doma ovog i ovaj do posmatraca, gde su se uglavnom i odigravali sukobi. Jednog dana, posmatrac se zaljubio i uplovio u vezu sa jednom zenom. Gotovo se potpuno posvetio njoj. Izmedju ova dva coveka frekfencije se sada odjednom veoma razlikuju. Tu i tamo je bilo mozda jos dva dolaska onog coveka do doma posmatraca ali domacin se nije toliko upustao u to kao pre. Medjutim, posmatrac je poceo da primecuje kako vec duze vreme nije video coveka sa kim je nekada imao sukobe. Kasnije je saznao da je to bilo zato sto je covek umro negde na nekom putovanju! Podsvest je, u skladu sa novim visim vibracijama i time kakva su uverenja utisnuta u nju, kreirala scenario tako da posmatrac nastavi svojim novim putem kojim je krenuo bez trzavica.

Nadam se da sam ovom mojom knjigom pomogao. Ustvari, ne nadam se, ne verujem u to, vec znam da jesam…  Stvarnost se ne desava coveku vec se on desava njoj. Na internetu, po knjigama i seminarima, moze vam se isto ovo znanje preneti od drugih, tako da budite slobodni da jos istrazujete na ovu temu. I zapamtite ljubav, ljubav, i samo ljubav.

S postovanjem,

Stefan Đeković

Advertisements